"Sad bi svi da pevaju naprednjacima"

- Ovo je strašno, muka mi je od svega što se dešava na estradi. Hvala bogu, ja sam u nekom sasvim drugačijem filmu, daleko od spletki, podmetanja i estradnih zavrzlama. Radim samo ono što volim. Sad restauriram jedan beli kabriolet star preko 50 godina. To mi je izazov i zadovoljstvo - kaže Bojanić.

Počela je izborna kampanja, da li ćete pevati na mitinzima Srpske napredne stranke čiji ste član?

- Naravno da ću pevati na mitinzima moje stranke. Na raspolaganju sam i rekao sam im da me pozovu kad treba. Eto, za koji dan pevaću na mitingu u Zrenjaninu.

Verovatno za dobar honorar?
- Ma kakav honorar. Šta će meni pare? To je moja stranka, uz nju sam srcem i dušom. Uz naprednjake sam već nekoliko godina, priključio sam im se kada niko nije verovao u njihovu pobedu. A na proslavi petogodišnjice SNS-a pre dva-tri meseca pojavili su se i Kurta i Murta od pevača! Sad bi ti isti Kurta, Murta, Lukas i Rokvić da ušićare nešto. Muka mi je od tih što se prikače pobednicima.

Pa, kriza je, većina vaših kolega juri bilo kakav posao...?
- Džaba ga jure. Već vidim da će 70 posto ljudi sa estrade da završi katastrofalno. Bez para, bez dostojanstva. Ko je nešto zaradio i sačuvao, ko je pored pevanja razvio i neki drugi posao taj će moći da preživi. Ovi drugi će umirati od gladi! Nije ni čudo, kad ima više pevača nego publike. Srbija ima više pevača nego Amerika i Kanada zajedno.

Posao mrtav u Americi Bojanić se nedavno vratio iz Amerike gde je proveo dva meseca uživajući sa sinovima i unučićima. Za ta dva meseca, kako kaže, nije pevao čak ni za svoju dušu. - Nije mi padalo na pamet da pevam. Išao sam sa turističkom vizom i taman posla da rizikujem zbog nekog posla. Nema tih para za koje bih rizikovao da sutra ne mogu da odem ponovo kod svoje dece. Osim toga, tamo je mrtvo, što se tiče našeg posla. Stasale su nove generacije, mladi koji su više Amerikanci nego naši. Nemamo mi, pevači, više šta da tražimo u Americi. Poneka diskoteka, folkoteka, ali to nije za mene - kaže Bojanić.

A gde vi pevate?
- Ni slučajno ne idem da nastupam po svaku cenu. Mogu da pevam na proslavi neke firme, na nekom privatnom veselju. Mnogi pevači koji gostuju u inostranstvu sve sami finansiraju. Sami plaćaju avionske karte, plaćaju reklamu, sami angažuju obezbeđenje. Dok pokriju sve troškove, ostane im malo ili najčešće ništa. A gazdi ostane koliko-toliko. Danas su vlasnici lokala veće zvezde nego pevači koji pevaju u njihovim lokalima.

Vi nećete tako?
- Kada su mene prvi put pozvali da pevam u sličnom aranžmanu, ja sam se lepo zahvalio i završio priču. Ne želim da završim kao Kasijus Klej, nokautiran, već hoću da svoju karijeru okončam dostojanstveno. Mnogi pevači pevaju samo za bakšiš. Meni je to ispod časti. Eto, recimo, svašta se radi i na romskim svadbama koje su nekada bile najunosnije tezge. Sad ne možeš prići tim svadbama od klanova koje čine pojedini pevači. Nekada su pevači ucenjivali domaćine Rome, a sad je došlo vreme da ti isti Romi ucenjuju njih. Točak se okrenuo.