Srbija na istim mukama kao i pre 100 godina

- Područje Balkana je oduvek bilo predmet interesovanja velikih sila, a period uoči Prvog svetskog rata je bilo doba opšte militarizacije Evrope, ali i pokušaja Srbije da prisjedini teritorije dobijene nakon Balkanskih ratova. I danas, 100 godina kasnije, Srbija ima isti problem - naglašava Marković.

On je jedan od autora izložbe "Prvi svetski rat u dokumentima", kojom je Arhiv Srbije i zvanično u ime države započeo sa obeležavanjem 100 godina od početka Velikog rata.
Prema Markoviću, pogrešno je ocenjivati da je Srbija tada imala mnogo više saveznika među velikim silama nego danas, zato što su međudržavni odnosi uvek bili zasnivani na interesima.

Objava rata - poštom Aleksandar Marković dodaje da je objava rata Srbiji i danas, vek kasnije, jedna od "najoriginalnijih" u istoriji. - Nikola Pašić je bio na ručku u hotelu Evropa u Nišu kada je stigao telegram koji je potpisao ministar inostranih poslova, grof Berthold, poslat običnom, telegramskog poštom u kome je stajalo da je Austrougarska objavila rat Srbiji. Telegram je redovnim putem, iz Beča išao preko Bukurešta, a Pašić je bio toliko zbunjen da je odmah tražio od rumunske vlade da potvrdi autentičnost telegrama - ističe Marković.

- Period pred rat 1914. godine je bilo doba ubrzanog ekonomskog razvoja i velikih kolonijalnih apetita velikih sila, a posebno Nemačke, koja se zalagala za drugačiju preraspodelu teritorija. Danas nismo suočeni sa tako oštrim podelama, već isključivo sa izazovima globalizma - ocenjuje Marković.

Iz čak pola miliona najrazličitije istorijske građe koja je pohranjena u Arhivu Srbije, na nedavno otvorenoj izložbi predstavljeno je 35 dokumenata koji po rečima drugog autora, Ljubinke Škodrić osvetljavaju period takozvane julske krize koja je prethodila objavi rata Austrougarske Srbiji.

- U pitanju je niz depeša naših ambasadora iz tada najmoćnijih zemalja Evrope: Rusije, Nemačke, Italije, Austrougarske u kojima obaveštavaju vladu Nikole Pašića da treba sve učiniti kako se ne bi dao povod za izbijanje sukoba. Većina tih tajnih instrukcija je tek sada obelodanjena široj javnosti - objašnjava Ljubinka Škodrić.

Ona dodaje da je pravi "dragulj" cirkularni telegram Nikole Pašića diplomatskim predstavnicima u Evropi u kome ih obaveštava o predaji odgovora na ultimatum Austrougarske i da je Srbija učinila sve što može da spreči dalju krizu.

- Objasnio je da je Srbija prihvatila sve uslove ultimatuma koji su bili mogući i da im je austrijski poslanik, baron Gizl, odgovorio da će njihov odgovor da "sravni" sa uputstvima koja je dobio iz Beča, te će im zatim poslati odgovor. Međutim, kada se Pašić vratio u Ministarstvo spoljnih poslova, na stolu ga je čekao odgovor da je austrougarska vlada nezadovoljna i da prekida diplomatske odnose, a baron je uveče napustio Srbiju - ističe ova istoričarka i dodaje da je centralno mesto na izložbi ipak imaju tri najbitnija dokumenta: ultimatum Austrougarske, odgovor Srbije i telegram objave rata.
 

I pre 100 godina - Hag Aleksandar Marković kaže da je Srbija i pre 100 godina bila "osuđena" na Hag. - U pitanju je Sud pravde koji je Srbija želela da kontaktira kako bi ispunila i jedine dve sporne tačke iz Ultimatuma Austrougarske koje su bile nespojive sa očuvanjem suvereniteta zemlje - kaže Marković. Tačke 5 i 6 Ultimatuma trebalo je da dozvole ulazak austro-ugarskih policajaca i tužilaca koji bi sproveli svoju istragu, a Srbija je, posredstvom Međunarodnog suda pravde u Hagu, bezuspešno pokušala da dođe do kompromisa.