Pobeguljama kuka kroz nos i razvlačenje po ulicama
UN navode da je ovaj dokument nastao zahvaljujući svedočenju na stotine ljudi, koji su govorili o užasima koje su doživeli u Pjongjangu. Komisija tvrdi da je dobila dokaze da se širom zemlje nalaze radni kampovi, kao i da je zahtevala od vlade u Severnoj Koreji da pruži jasnije satelitske snimke, ali taj zahtev nije bio ispoštovan.
UN navodi da vlada Severno Koreje uporno nije želela da učestvuje u radu Komisije, tako da taj izveštaj prestavlja samo jednu stranu priče, iako je uloženo mnogo truda da on bude objektivan.
Ovo su neki od zločina Severne Koreje prema sopstvenom narodu:
- Deca u školama su podsticana da crtaju isključivo crteže Vrhovnog vođe, ili crteže koji bi mogli da se svide Kim Il Sungu. Slike koje su uvek izložene u holovima škola predstavljaju ili Kimovu familiju ili "decu kako ubadaju japanske ili američke vojnike sa mačevima ili olovkama".
- Kako bi se održale Velike igre, deca su trenirala cele godine, a poslednjih 4-6 meseci, po ceo dan. Deca koja pogreše fizički se kažnjavaju.
- Jedan čovek je slučajno urinirao po slici Kim Džonga Ila, koja se nalazila u novinama koje su bile na podu, i zbog toga je poslat u zatvor.
- Jedan čovek je napravio nekoliko desetina postera, u kojima se poziva na zbacivanje Kim Džong II. Kasnije uhvaćen i obešen, a svi stanovnici grada Nampa su morali to da gledaju.
- Severna Koreja skuplja podatke o svakom svom stanovniku, gde se navode njegovi talenti, ambicije, zdravlje, pa čak i sa koliko entuzijazma briše prašinu sa portreta Kim Il Sunga i Kim Džong Ila.
- U Pjongjangu žive samo oni koji su čista "korejska rasa", osobe sa invaliditetom nisu dobrodošle.
- Policija sme da puca na one koji pokušaju da napuste zemlju. Jedan od svedoka kaže da je video kako su jednog čoveka uhvatili, zatim mu stavili kuku kroz nos, i vukli ga kolima kroz ulice. Deca su pozvana da kamenuju čoveka, koji je označen kao "izdajica".
- Kampovi u kojima politički zatvorenici služe kaznu su stroga tajna. Niko ne sme da priča o tome. Oni služe kako bi zaveli apsolutnu poslušnost među stanovništvom. Zatvorenici u političkim kampovima su praktično robovi. Oni se tuku, muče, izgladnjuju i teraju na težak rad.
- Jedan od nekadašnjih zatvorenika je opisao scenu kojoj je prisustvovao u radnom logoru. Izgladnela trudnica, i pored nemogućih izgleda, rodila je dete u logoru. Čuvar je čuo kako dete plače i krenuo je da tuče ženu koja se upravo porodila. Ona ga je molila da prestane da je tuče, ali je on nastavljao. Na kraju je bila primorana da sama udavi dete koje je rodila.
- Kampove u kojima su ovi zatvorenici čuvaju na hiljade stražara. Komisija UN dovodi i poredi ove kampove sa onima koji su postojali u totalitarnim sistemima u 20. veku. Zatvorenici kažu da su bili toliko gladni, da su jeli crve i zmije, kako bi osetili bilo šta u stomaku. Ako bi stražari uhvatili zatvorenike da pokušavaju da jedu nešto od onoga što su sadili, kazna je bila surova: morali su da jedu travu sa korenom i zemljom zajedno.
- Većini ljudi u Severnoj Koreji nije dostupna hrana, i žive na ivici egzistencije. U tom smislu, vlasti u Pjongjangu izvršavaju na neki način genocid, odnosno politicid prema sopstvenom narodu.
Komisija predlaže da se osnuje ad hoc tribunal koji će istražiti sve zločine koji su počinjeni u ovoj zemlji.