Ko neće da proba prostitutke može u muzej

Melčer de Vind, organizator muzeja "Tajne crvenih fenjera", kaže da je ovo mesto napravljeno za one koji žele da nauče o tome kako ova oblast funkcioniše ali bez toga da zapravo odu u posetu prostitutki. Muzej se nalazi u nekadašnjem bordelu, u uskoj zgradi tipičnoj za Amsterdam. Na ulazu stoji hologram prostitutke koja mami posetioce. Onda se na displeju pojavi prostitutka kao deo društva, da bi potom kratki film pojasnio koliko ljudi radi sa prostitutkama, čisti ili popravlja njihove sobe, pere njihov veš...

Svega nekoliko žena, koje rade kao prostitutke, zaradi više od prosečnog prihoda srednje klase. Češće je to manje.

Prostitutke iznajmljuju prozore na pola dana i rade u smenama od po 11 sati, čak 6 dana nedeljno. Mnogo vremena provedu u čekanju mušterije. U svoje slobodno vreme odlaze kod frizera, u kupovinu i kod manikira.

Ideja muzeja je da dokumentuje istoriju tolerancije prostitucije u Amsterdamu. Još od 16. veka kada je ovaj grad bio luka bogata trgovcima začina i kada su vlasti zanemarivale činjenicu da mornari traže žene. Ipak, muzej se najviše fokusira na eru od 2000. godine kada je prostitucija postala legalna. Od tada se Amsterdam bori da iskoreni makroe i trgovinu robljem.

Nova devojka koja se pojavi u prozoru biće primećena u roku od nekoliko sati, i mora dokazati da je dovoljno stara da bi obavljala ovaj posao. Starosna granica za legalno bavljenje prostitucijom podignuta je sa 18 na 21 godinu.

U muzeju tura se nastavlja: u jednoj polovini stoji raspored na tabli pokazujući ko radi u kojoj sobi, kog dana, zajedno sa terminima klijenata. Onda idete ka sobi. Ilona Stakelborou, prostitutka koja vodi sindikat seksualnih radnica pod imenom "Gejša institut" kaže da su sobe veličine tri puta dva metra i da izgledaju standardno.

Tamna svetla su postala univerzalna još od 1970. godine. Kreveti su niski i jaki, pored lavaboa i male police sa lubrikantima nalaze se maramice za čišćenje, kondomi i sekusalne igračke.

"Bez parfema", kaže Stakelborou i dodaje: "Onda se miris utisne u kožu muškarca i on može imati problema sa ženom kada dođe kući." Na pitanje, da li su oženjeni muškarci glavne mušterije, ona odgovara da ne treba generalizovati: "Muškarci svih tipova - oženjeni, neoženjeni, mladi ili stari, posećuju prostitutke svakog dana. Neki čak i na putu do posla ujutru", objašnjava ona.

Stakelborou kaže da lepota i mladost nemaju uvek veze sa tim koja od njih ima najviše posla. Prozor se, u proseku, iznajmljuje za 150 evra za pola dana. Ako uzmete u obzir da standardna seansa koja traje 15 minuta košta 50 evra, njihov prihod je, neoporezovan, 150 evra posle šest mušterija ili 250 evra posle cele noći.

Blizu 75 odsto žena je iz siromašnijih zemalja, Rumunije ili Bugarske. "Skoro sve žene koje ovde rade, čine to svojevoljno, u smislu da znaju šta ovaj posao znači", dodaje Jolanda Van Doevren i dodaje: "Ali je pitanje da li imaju mogućnost izbora".

Na kraju muzeja nalazi se zid sa citatima prostitutki. "Ovaj posao nije za kukavice", napisala je Eva iz Holandije: "Postala sam mnogo jača". "Osećam se usamljeno znajući da moja majka ne zna šta ja radim", napisala je Karmen iz Rumunije.