Balkanska "trgovina" (3): Rimske urne u autobusu
Na graničnom prelazu Kelebija otkriveno je 130 mobilnih telefona u vrednosti oko 15.000 evra. Subotičanin ih je sakrio u jakni na iza zadnjeg sedišta, u torbi za pribor za auto i u udubljenju za rezervni točak. Na graničnom prelazu Horgoš-Reske, na mađarskoj strani, carinici su u jednom autobusu sa srpskom registracijom pronašli umetnička dela iz doba antičke Grčke i Rimskog carstva. U dve putne torbe otkrivena je jedna ukrašena urna, ženska statua, jedna muška bista i skulptura, koje su procenjene na 7.000 evra.
U zemlji koja je načisto bankrotirala sitni vojvođanski šverceri koji donose jeftinu hranu iz Evropske unije najmanji su problem.
- I onda kažu da smo šverceri jer preprodajemo kobasice, konzerve, sireve, viršle i nes-kafu iz Mađarske - kaže sredovečni prodavac na jednoj od tezgi na zrenjaninskoj pijaci.
Balkanska "trgovina": |
Šverc nafte na Dunavu već decenijama je veoma unosan biznis, a sastoji se uglavnom iz tajnog pretakanja goriva s barži, koje najčešće dolaze iz Rumunije i Ukrajine, a oni koji su na vreme i hrabro započeli ovaj biznis zaradili su bogatstvo. Prema procenama stručnjaka, samo šverceri goriva na rekama godišnje oštete budžet Srbije za više od 10 miliona evra. Brodovi se usidre u toku noći i istoče gorivo u cisterne, koje su često ukopane u zemlju. Bilo je slučajeva da se iz pograničnih mesta gorivo dopremalo u Srbiju putem podzemnih cevi. Cisterne s jeftinijim gorivom koje je namenjeno Kosovu često se istaču još u centralnoj Srbiji, a potom s otpremnicom i praznom cisternom, koju niko ne proverava, odlaze na Kosovo.
Nekada veoma popularan švercerski biznis u susednoj Rumuniji, sada gotovo da ne postoji. Muva se i na mnoge druge načine, a svakako je vrlo popularan šverc puževa i prema nekim podacima, samo tokom 2013. godine iz Srbije je legalno izvezeno 277 tona puževa iz uzgoja, a švercerskim kanalima više od 1.000 tona šumskih puževa. Prema podacima Privredne komore Srbije, cela poljoprivredna grana pužarstva propala je upravo zbog tajnog izlova puževa u prirodi, koji kasnije nepoznatim kanalima budu izvezeni na tržište zapadne Evrope, pre svega Italije i Francuske, a prerađeni puževi najviše se švercuju u Makedoniju.
Sakupljačima puževa, od koji su mnogi umiranjem srpskih fabrika ostali bez posla, to je jedini izvor prihoda, ali dok oni zarade oko 30 dinara po kilogramu, nakupci koji ih izvoze za istu količinu dobijaju i pet evra po kilogramu.