Hrvatska da isplati penzije izbeglicama

U Srbiji živi oko 50.000 penzionera u izbeglištvu kojima hrvatska država duguje ovaj iznos, istakao je Kablar u uvodnom izlaganju za okruglim stolom na kome je bilo reči o pitanjima isplate njihovih zaostalih penzija i ostvarivanja prava iz socijalnog osiguranja.

On je podsetio da je problem dospelih, a neisplaćenih penzija nastao zato što je u Hrvatskoj na snazi zakonska odredba prema kojoj je "korisnik primanja izazvao okolnosti zbog kojih je došlo do obustave penzija", iako je njihova isplata obustavljena zbog prekida platnog prometa između Hrvatske i bivše Republike Srpske Krajine.

Diskriminacija na nacionalnoj osnovi   Kablar je naglasio da su prognani penzioneri onemogućeni da naplate zaostala primanja zato što se "penzije u Hrvatskoj obračunavaju po etničkom principu i što su na snazi dvostruki aršini", pri čemu se "povoljniji primenjuju na Hrvate, a nepovoljniji na Srbe". Penzioneri iz Hrvatske u Srbiji su diskriminisani samo zato što su pripadnici drugog "remetilačkog" naroda, rekao je on i dodao da im je zato naneta nepravda obustavljanjem penzija. Mnogim penzionerima srpske nacionalnosti u izbeglištvu uništeni su dokazi o radnom stažu i zaradama, čak i do trećine, tako da su im penzije znatno manje od onih koje im zakonski pripadaju. Pored toga, otežava im se dokazivanje u konvalidaciji radnog staža (priznavanje staža stečenog u RSK), a, za razliku od Hrvata, uskraćeno im je i učešće u privatizaciji, rekao je Kablar.

"U brojnim rešenjima direktno je navedeno da je do obustave isplata došlo zbog ratnih sukoba, dakle više sile", što znači da se ne može primenjivati navedena zakonska odredba", rekao je Kablar.

Isplata penzija, kako je ukazao, obustavljena je čak i u slučajevima onih penzionera koji su penzije primali preko bankovnih štednih knjižica ili tekućih računa.

Kablar je podsetio da Evropska konvencija o ljudskim pravima garantuje pravo na imovinu i da su "penzije, po toj Konvenciji, stečeno pravo i imaju tretman lične svojine, koja je svuda u svetu, osim, nažalost, u Hrvatskoj, neotuđivo pravo pojedinca".

"Hrvatski mirovinski fond je na nezakonit način prisvojio našu imovinu, što predstavlja sticanje bez osnova", rekao je Kablar i naglasio da je otud "nesumnjiva obaveza da bespravno stečenu imovinu (novčana sredstva) vrati vlasnicima - svojim penzionerima".

On je naveo da su ostali bezuspešni svi pokušaji da se "nađe zajednički jezik" i da država Hrvatska obešteti svoje penzionere u izbeglištvu i najavio da će zato oni internacionalizovati problem ostvarivanja svojih stečenih prava.

Kablar je naveo da se Udruženje penzionera iz Hrvatske Beograd već obratilo za pomoć izvestiocu Saveta Evrope za pitanja izbeglica Jorgenu Poulsenu, šefu delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensanu Dežeru i ambasadoru Španije u Srbiji Injigu Palasiju de Espanji.

Odgovor je zasad stigao od ambasadora Španije, koji je naveo da će rešavanje problema izbeglica i raseljenih biti jedan od prioriteta španskog predsedavanja EU i da će se njime baviti učesnici samita zemalja EU i Balkana koji bi u maju trebalo da bude održan u Sarajevu.

Okrugli sto u Palati "Srbija" Udruženje je organizovalo zajedno sa Humanitarnim centrom za integraciju i toleranciju iz Novog Sada.