Šešelj u Beogradu pre izbora?

Po istom principu, petočlano žalbeno veće je prošle godine u rekordnom roku, uoči izricanja prvostepene presude, usvojilo Šešeljev zahtev za izuzeće sudije Frederika Harhofa.
 

Ko su sudije? Zahtev lidera srpskih radikala i protivargumente optužbe će, po odluci zamenika predsednika Haškog tribunala Karmela Ađusa, razmotriti Žalbeno veće u sastavu: Kristof Fluge, Vilijam Husein Sekule, Arlete Ramaroson, Kalida Rašid Kan i Kofi Afande.

Član pravnog tima odbrane lidera radikala, koji će na ovim izborima pokušati da se vrate u Skupštinu Srbije, Dejan Mirović kaže da ne treba povezivati izbore i Šešeljev povratak, ali da nema dileme da je za njegovo oslobađanje sasvim dovoljna činjenica što će se za desetak dana navršiti punih 12 godina koliko je zatvoren u Hagu.

- Sama ta činjenica je dovoljan presedan da neko bude oslobođen. Da kojim slučajem Tribunal poštuje sopstvenu sudsku praksu, takođe ne bih imao nikakvih dilema da li ćemo uskoro videti Voju u Beogradu. Ovako, vrlo je teško prognozirati ishod Žalbenog veća, pošto svaka odluka ovog suda uglavnom ima političku pozadinu - obazriv je Mirović.

S druge strane, sagovornici "Vesti", advokati koji su u Haškom tribunalu učestvovali u više procesa protiv Srba, tvrde da zaista postoji dovoljno argumenata da se Šešelj ubrzo nađe u Srbiji. Tomislav Višnjić kaže da je najozbiljniji argument to što su prošli svi razumni rokovi za pravično i fer suđenje.
 

Osnov za žalbu Žalbeno veće odlučuje o žalbi Šešelja i to posle odluke da se umesto Harhova imenuje drugi sudija (Senegalac Nijang), koji bi posle upoznavanja sa predmetom trebalo da se uključi u izricanje prvostepene presude. Šešelj se na tu odluku žalio tražeći obustavu postupka i hitno puštanje na slobodu ili, alternativno, da proces sa novim sudijom krene ispočetka. U svom zahtevu on je naveo da je predugo u pritvoru i da je proces protiv njega često bio "bespotrebno odlagan". Tužilac je to osporio tvrdnjom da suđenje toliko traje i zato što je Šešelj odbijao da komunicira na bosanskom ili hrvatskom jeziku ili što je - štrajkovao glađu!

- Međutim, veliko je pitanje da li Haški tribunal to želi da prizna ili ne, jer su bez sumnje upali u ćorsokak iz koga ne znaju kako da izađu. Uostalom, u procesu protiv Šešelja učinjen je i čitav niz veoma ozbiljnih pravnih pogrešaka, što daje pravnu osnovu i snagu da se usvoji njegov zahtev - ističe Višnjić.

Borivoje Borović smatra da je potpuno nerealno očekivati da se Šešelju obustavi proces, ali da je veoma izvesno da ga privremeno puste na slobodu.

- Takvu odluku čak i ne mora da donese kompletno Žalbeno veće, ali je problem što ne postoji rok u kome bi oni trebalo da se izjasne. Ostaje pitanje da li će se rukovoditi pravnim ili političkim razlozima i na koji način će želeti da opravdaju toliko zadržavanje u pritvoru.

Za Ljubišu Živadinovića to je najmanje sporan detalj, jer će Haški tribunal učiniti sve da Šešelj na kraju ipak bude osuđen kako bi se opravdalo skoro 12 godina provedenih u zatvoru.

- Na prvoj godini pravnog fakulteta se uči da nema krivice u javnim istupima ili političkim manifestima koji nemaju konkretne posledice. Ukoliko bi Šešelj bio kriv za svoje govore, onda bi to značilo da ćemo ubuduće na optuženičkim klupama gledati predsednike država, a pre svega SAD ili Velike Britanije - naglašava

Živadinović. On dodaje da oslobađanju Šešelja ide u prilog i činjenica da će neko te haške sudije i tužioce za pet ili deset godina pitati kako su mogli da dozvole da im neko tolike godine leži u zatvoru bez ikakve presude.

Toma Fila ne isključuje mogućnost i da bi Žalbeno veće moglo da opere ruke tako što bi Šešelja pustilo na slobodu iz "zdravstvenih razloga".

- Formalno pravno, zdravstveni status optuženog u ovakvim odlukama ne igra nikakvu ulogu, ali ne bi me iznenadilo da Šešelja puste na lečenje u Srbiju kako bi videli šta će uopšte biti sa njim. Ali, imajte na umu da je u ovom sudu apsolutno sve moguće, pa čak i da se donesu dve potpuno suprotne presude, poput one generalima Momčilu Perišiću i Vladimiru Lazareviću - kaže Fila. On isključuje mogućnost da bi eventualno odbijanje Šešeljevog zahteva imalo ikakve veze sa vanrednim izborima u Srbiji.

- Pa Šešelj se sve ove godine bavio politikom. Pri tom, nakon potpisivanja briselskog sporazuma on više ne može da predstavlja nikakvu smetnju ili opasnost - zaključuje Fila.