Ovce pasu po srpskom Sibiru

- Imam skoro 80 godina, svakakvih zima sam proturio preko glave, bilo je i sunčanja u januaru, bilo je i dana kad smo Novu godinu dočekivali u kratkim rukavima, svega je ovde bilo, ali ovaku lepotu od decembra, pa evo sve do polovine februara ne pamtim. Čujem, meteorolozi najavljuju rast temperature, čak do 20 stepeni, da li nam je to proleće već stiglo? Još ne verujem da ćemo zimu, strašnu peštersku, pregurati bez snega, leda i mraza-kaže starina Komnen Jelić iz zabitog pešterskog sela Crvsko i pita se: Da li bi ovako topla zima mogla da znači i promenu klime u srpskom Sibiru?

- Gledao sam nedavno na televiziji kako u Vojvodini vojska iz smetova spasava ljude, a ovde na Pešteru, gde je u ovo doba godine obično najhladnije i gde snegovi blokiraju puteve i ceo život, stada pasu na pašnjacima, neki ljudi oru njive i pripremaju se za setvu - dodaje starina Komnen i strahuje da topla zima bez snega ne ostavi izvore i bunare bez vode.

- Inače kuburimo sa vodom, kraški je ovo kraj, ako ne bude obilnijih prolećnih kiša, ako i proleće ostane suvo, skapaćemo letos od žeđi - boji se Safet Kovačević iz zaseoka Pode koji u svojih 40 godina prvi put ni dana nije bio odsečen od ostalog sveta.

- Eh, kad bi ovako bilo svake zime, bio bi Pešter raj za život, niko se ne bi odavde selio - priča Kovačević i dodaje da prvi put od kad zna za sebe vukovi nisu urlali oko njegove kuće.

Pamte smetove u aprilu Neki od Pešteraca strahuju da bi zima mogla pokazati zube u martu, aprilu ili čak u maju. Pamte, kažu, godine kada je ceo mart bio u snegu i ledu, a dešavalo se da i polovinom aprila smetovi preseku puteve, a živa u termometru padne i do minus 20 ispod nule. - Nikad se ovde ne zna, u jednom danu nekada se promene sva četiri godišnja doba, uprkos toploj zimi i našoj opuštenosti, moramo biti spremni za sve, pa i za sneg, ako ga bude - kaže Mujo Kurtanović, stočar iz Kamešnice.

- Nisu kurjaci, kako to obično čine zimi, ni silazili sa planine Giljeve u selo, pa smo bili mirni, uštedeli smo i puno sena jer su ovce i koze stalno bile na pašnjacima - ističe Safet.

U Karajukića Bunarima, najhladnijem mestu na Balkanu, gde je u januaru i februaru živa u termometru padala i do 40. podeoka ispod nule, srećemo, u potpuno nestvarnom ambijentu, jednog od najpoznatijih Pešteraca, poštara iz "srpskog Sibira" Radoja Kuča. Obično se u ovo doba godine do pešterskih sela i zaseoka probijao na motornim sankama ili na traktoru sa dobrim lancima, a ove zime do Ugla, Dolića, Buđeva, Boroštice, Crvskog, Boljara i Rastenovića ide pešice ili na motoru.

- Nisam ove godine upalio motorne sanke, hvala bogu da nisu bile ni potrebne, ionako su stare i dotrajale, mada zima kalendarski još traje i uvek može da iznenadi, nadam se da ih neću ni paliti - hvali se Radoje i podseća da za svojih pedeset i kusur godina nije zapamtio ovako blagu zimu.

- Bilo je lepih perioda i u januaru ili februaru, ali bi obično kratko trajali, ova zima je karakteristična po tome što je topla od početka, pa sve do kraja. Ranijih godina deca su se jedva probijala kroz smetove, a sad ispred škole igraju fudbal - naglašava ovaj čuveni pešterski poštar.

- Na pašnjacima nema mnogo trave, ali za ovce i koze ispaša tokom zime, ma kakva bila, puno znači. Uštedeli smo stotine hiljada bala sena i milione evra, uštedeli smo i na ogrevu, uštedeli su i putari, jer za njih cele zime na Pešteru, gde obično crkavaju od novembra do kraja marta, do sada nije bilo posla. Ova zima nam je dar od Boga, pomoć u pravo vreme - priča Enver Dacić, poznati stočar iz Bioca na centralnom Pešteru.