Pozajmica za sigurne glasove
Dok njihove kolege radnici više propalih preduzeća širom Srbije štrajkuju jer plate ne dobijaju mesecima, zaposleni u EPS-u su usred predizborne kampanje i afere "strujomer" koja nije ni zaljuljala poziciju ministarke energetike Zorane Mihajlović, uspeli da zagrabe i mimo državne kase pretnjom da bi Srbiju mogli da ostave u mraku.
Nisu baš potpuno zadovoljni jer Vlada Srbije nije mogla da ih izuzme iz sistema umanjenja zarada većih od 60.000 dinara. Za utehu vicepremijer Aleksandar Vučić im je sa kolubarskih kopova poručio da solidarni porez neće ukinuti, ali će razmotriti mogućnost da uzme manje onima koji rade teške poslove.
- Država otima od onih koji nemaju da bi dala onima koji imaju - tumači ekonomista Miodrag Zec za "Vesti" i kaže da je u nadgornjavanju EPS-a i vlasti, ovde ceh platio
Radodajka uoči izboraEkonomista Miroslav Prokopijević kaže da privilegovani poput radnika EPS-a retko razumeju druge gladne radnike i građane koji su dobili prevelike račune za struju. |
jači.
Da je dobro izabran momenat ispostavljanja zahteva EPS-a vlastima ukazuje čelnik Udruženih sindikata Sloga Željko Veselinović, koji čestita kolegama na dobroj organizovanosti i uspehu.
- Moram da kažem da je to nepravedno, a jedini krivac je država koja dozvoljava pozajmice dok veliki broj preduzeća u restrukturiranju ne isplaćuje plate i ne overava radnicima zdravstvene knjižice. To pokazuje da sindikatima koji imaju realnu moć država izlazi u susret u predizbornoj kampanji, dok je pred onima koji nemaju takvu snagu neumoljiva - kaže Veselinović za naš list.
Potez vlasti je, prema oceni ekonomiste Mahmuta Bušatlije, presedan o kome bi trebalo da se izjasne drugi sindikati, tim pre što EPS ne snosi nikakvu odgovornost zbog lošeg upravljanja i poslovnih rezultata. Bušatlija dodaje i da vlast popušta u predizbornoj kampanji, da ne bi došlo do generalnog štrajka.
- Zašto na pozajmicu nemaju pravo i radnici drugih javnih i državnih preduzeća - pita Bušatlija, uz ocenu da bi ova pogrešna odluka Vlade mogla da izazove lančanu reakciju i da zaposleni u državnoj upravi zatraže isto.
Da vlast radi u svrhe predizborne kampanje, mišljenja je i poslanik i funkcioner Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić, koji je i protiv mere stezanja kaiša, jer dovodi do krize potrošnje i krize proizvodnje.
- Onda u svim tim merama štednje, koje su inače anahrone, i čujete da je neko dobio pozajmicu, pored plate. Mislim da nikom nije trebalo ni zakidati, već stimulisati proizvodnju. Ovako niko ništa ne proizvodi, a hoćemo da živimo dobro, što je nemoguće - kaže Aligrudić za "Vesti".
Demagoški- Imamo krizu potrošnje, a ako ne proizvodimo, zahvaljujući ludoj bivšoj i ovoj vlasti koja juri u EU, nećemo imati ni šta da izvezemo, već ćemo samo uvoziti. Sve je to naopako - objašnjava Aligrudić i dodaje da je štednja, odnosno stezanje kaiša, i demagoška mera. |
BAHATOST U PENZIONOM FONDU SRBIJE: Penzionerima fali, činovnicima preliva
Fond penzijsko-invalidskog osiguranja je najbolji primer besramnog rasipanja para građana. Državna revizorska agencija je otkrila da je ovaj Fond svojim službenicima u 2012. obezbedio 1,6 miliona evra za kupovinu stanova po izuzetno povoljnoj kamati od 0,5 odsto godišnje. Revizor podseća da se niko osim banke ne može
baviti davanjem kredita i da PIO fond nije bio za to ovlašćen nijednim zakonom.
Da greh bude veći, u momentu kada 1,7 miliona penzionera prima u proseku nešto više od 220 evra, direktorka Fonda Kalinović mesečno zarađuje oko 1.400 evra.
Fondu nije zasmetalo da odobri i zajam zaposlenima za zimnicu, ogrev i udžbenike.
Ovakvo ponašanje dr Zoran Popov, stručnjak za penzionu oblast, okarakterisao je kao neukus i primitivizam kojim se služe zaposleni u Fondu koji ima mnogo novca.
- Kroz PIO fond godišnje prođe 4,5 milijardi evra, što je 14 do 15 odsto bruto domaćeg proizvoda, pa je jasno koliko je tu novca i prostora za bahaćenje - kaže dr Popov za "Vesti", uz ocenu da je Fond doskora bio izuzet iz "političkih igrarija", ali je u njih očito uvučen.