Riznicu nagrada Samardžić poklonio Srbiji
Sala nove Kinoteke bila je tesna da primi sve poklonike njegovog rada, pa su mnogi stojeći, jer nije bilo mesta za sedenje, gledali i mini film o razvojnom putu Samardžića. Za ruku ga je držala supruga Mirjana, a iza su sedeli njihovi unuci Stefan, Sara i Marta.
- Kada mi je kuća postala zatrpana nagradama, razmišljao sam šta je najbolje da uradim. Sve bi naravno ostalo mojim unucima, ali ovako je ipak bolje jer će ostati zauvek u narodu. Ali, ne brinite ostavio sam sebi tri najdragocenija trofeja, moje unuke - rekao je Samardžić sa suzama u očima.
Da li je bilo teško da se odvojite od svojih nagrada?
- U ovoj gomili se nalazi i najveća evropska nagrada za glumu, koju sam dobio za seriju "Vruć vetar" i ulogu Šurde 1983. godine. Nisam nostalgičan, filmovi ostaju u mojoj duši kao i ove nagrade koje sam poklonio Kinoteci i srpskom narodu. Moja supruga Mira i ja porodično smo doneli odluku da naš legat damo državi i jednoj ovakvoj ustanovi. Ovo je verovatno prvi put u istoriji svetskog filma da jedan umetnik sa toliko nagrada sve stavlja u vitrine ove ustanove. Ja to radim, jer znam da će to biti produžetak moje večnosti.
Glumački par- Ljubiša i ja smo imali najviše zajedničkih uloga zbog čega smo proglašavani za najbolji glumački par. Sa njim sam uvek snimala sa lakoćom, koja je bila pravi blagoslov naše mladosti. Počastvovana sam što sam njegov prijatelj i što je Smoki sa svojom odlukom da pokloni sva svoja priznanja toliko važna za kulturu naše zemlje za srpski, evropski i svetski film. Ovaj legat treba da bude podsticaj celokupnom stvaralaštvu novih generacija - rekla je Milena Dravić koja i sama razmišlja da svoje nagrade pokloni kao i Samardžić.
|
Da li je tačno da ste u vreme najveće popularnosti izgubili milione zbog ljubavi?
- To je živa istina. Svojevremeno su me zvali iz Londona, tačnije iz najveće producentske kuće Robert et Radžmond Hakim da dođem da potpišem ugovor na dve godine. Otišao sam, engleski nisam znao, a uslov je bio da budem tamo sam šest meseci da naučim jezik kako bi mogao da dobijam samo glavne uloge. Davali su mi godišnje dva miliona tadašnjih maraka, što je bio ogroman novac. Međutim, rekao sam ne i oni su bili šokirani. Vratio sam se u svoju zemlju zbog ljubavi prema Miri.
Kada bi sada mogli da birate i odigrate još samo jednu ulogu, koja bi to bila?
- Uzeo bih prototip naših političara, jer želim da njihov svet prenesem na ekran. Pokušao bi da vidim koje su im namere, da vidim šta oni misle da li će večno živeti. To može da bude interesantno. Ja sam nedavno hteo da napravim jedan igrani film o sumraku demokratije, nešto nalik na onaj stari jugoslovenski film "Štićenik" u kojem sam igrao glavnu ulogu, ali nisam prošao na konkursu.
Da li imate neku neostvarenu želju kada je posao u pitanju?
- Jedina želja koja mi se nije ostvarila jeste da snimim seriju "Travničku hroniku" po knjizi Ive Andrića. Bio sam očajan jer smatram da je to jedan od najboljih Andrićevih romana. Taj san mi se nije ostvario, jer nije bilo sredstava. Ne kajem se zbog toga, ali to će zauvek ostati moj izazov.
Smoki u filmu i privatnom životuLjubiša Samardžić je rođen 19. novembra 1936. godine u Skoplju. Njegov vanserijski talenat je prvi primetio Bojan Stupica, pa je Samardžić dobio stipendiju za studije, koje je u Beogradu u roku završio. Prvi film u kome je glumio bio je "Spletka i ljubav" davne 1960. godine, a 1962. godine je u filmu "Peščani grad" glumio momka Smokija po kome je i dobio nadimak koji ga i danas prati. Snimio je oko 200 filmova, a prekretnica u njegovoj karijeri bio je film i TV serija "Vruć vetar" gde je ulogom Borivoja Šurdilovića Šurde pokazao da se dobro snalazi i u komedijama. Samardžić je režirao 8 filmova, kao i nekoliko popularnih serija kao što su "Jesen stiže, dunjo moja" i "Miris kiše na Balkanu. |