Karticama do dužničkog ropstva

Još jedno upozorenje, čini se ozbiljnije od svih, glasi: svaka druga kreditna kartica dizajnirana je tako da je nikad ne otplatite. Za milione korisnika to znači da su nepovratno vezani dužničkom kaznom. Ovo je, međutim, samo jedan od prikrivenih ružnih trikova kojima se finansijske institucije služe, da na uzdama drže čak 7,8 miliona korisnika kartica koliko ih ima u Australiji.
 

Nacija duguje 49,7 milijardi Podaci Banke rezervi Australije pokazuju da nacija danas na "plastici" duguje ogromnih 49,7 milijardi dolara, a kamate se gomilaju na 34 milijarde. Reforme bankarskog poslovanja ustanovljene 2012. godine zahtevaju od finansijskih ustanova da na izvodima za potrošače navode koliko dugo bi im trebalo da se reše duga, ako bi svakog meseca plaćali samo minimum od dva odsto.

Vebsajt Mozo, koji se bavi poređenjima vrsta usluga, analizirao je 191 karticu u svojoj bazi podataka. Nalazi su poražavajući: za 91 karticu je utvrđeno da njihov korisnik, sa prosečnim dugom od 4.400 dolara, koji plaća samo zahtevani (standardni) mesečni iznos, nikad neće otplatiti svoje dugovanje.

Druga zamka, ispisana "sitnim" slovima, jeste niska kamata za nove korisnike, odnosno beskamatni period za otplatu. Kad taj rok istekne, kamata na karticu može skočiti do oko 20 odsto, i to već od trenutka kad je kupovina obavljena.

Naredni trik je ponuda za promenu finansijske institucije čiju karticu korisnik ima. Više pozajmljivača novca na "tržištu plastike" nudi znatno nižu kamatu, ako se dug prebaci kod njih. Ali - istovremeno - više njih uzeće vam i "trošak za transfer" koji može da iznosi i do tri odsto iznosa koji ste prebacili. Neki pozajmljivači uzeće vam dažbinu i ako naručite dodatnu karticu za vašeg partnera.
 

Sajt za pomoć Nenjs Corp je otvorio internet sajt monedžsaverhlj.com.au u nastojanju da se ljudima pomogne da izađu na kraj sa troškovima života. Ista medijska kuća je, podsetimo, vodila uspešnu kampanju na liniji distrubuteri električne energije - potrošači. Oni sada traže podršku potrošača da bi im se ponudili povoljniji uslovi korišćenja kreditnih kartica.

Stručnjaci upozoravaju da je nužno da potrošači pažljivo prouče uslove izdavanja i korišćenja kartice. Adam Bo, analitičar firme "Kenstar", koja se bavi finansijskim uslugama kaže:

- Važno je da znate sve vrste kamata koje se primenjuju na vašu karticu, da znate kamate za kupovinu i kamate na podizanje gotovine. Važno je voditi računa i o datumima na izvodima, zatim godišnje dažbine, jer će mnoge institucije ukinuti dažbine da vas privuku. Treba takođe da proverite postoji li ikakva dopunska dažbina za, na primer, program nagradnih poena.

Direktorka Moza Kirsti Lamont ističe da je spoj visokih kamata i niske minimalne otplate duga na kartici - recept za katastrofu koji potrošačima onemogućuje da ikad vrate pozajmljeno.

- Polovina tih kartica su, u stvari, programirane tako da nikad ne budu otplaćene, zato što je zahtevana minimalna otplata tako niska, a kamate tako visoke - kaže ona.
Minimalne otplate su obično 2 odsto ili 20 dolara, zavisi od toga šta je više.

- Kada dodate godišnju članarinu, vaše minimalne otplate nisu dovoljne čak ni nju da pokriju, a kamoli da otplatite dug. Polovina svih kartica vas drži u dužničkoj zamci koja će trajati večno.

Mozo analize pokazuju da prosečna kamata na karticama izonosi 17,15 odsto, a minimalna otplata na dug od 4.400 dolara bila bi 88 dolara mesečno.
 

Put u nevolje Tami Mej, osnivač i direktor organizacije "MdžBudget" kaže da, ako ne uspevate da plaćate više od minimuma, to je najbolji put da vas odvede u ozbiljne finansijske nevolje. - Ako biste plaćali samo malo više, mogli biste da uštedite godine otplata i hiljade dolara kamate. Ako nastavljate da koristite kreditne kartice, najbolji savet koji mogu da dam jeste da njima plaćate samo onu robu i usluge koje su vam već planirane u budžetu i novac obezbeđen. I onda, svakog meseca otplaćujte celu kupovinu u potpunosti.