Stradivari traži šegrta u Šumadiji
Sa retkim zvanjem "majstor violinar", u svom ateljeu u centru Kragujevca i sa alatima sa kojima su se violine na istovetan način pravile i pre 300 godina, Boris pravi instrumente koji baš i nisu tipični za Šumadiju.
- Jeste za nevericu, ali je istinito! Tražim baš pravog šegrta. Nekog ko voli da radi sa drvetom, oseća ga i strpljiv je. Ovo jeste zanat, ali umetnički. Solidno može da se živi od ovog posla. Jedna violina pravi se dva-tri meseca, a koristim znanje koje sam stekao u italijanskoj školu "Stradivari". Napravio sam do sada tri violine za muzičku školu u Ćupriji i to su prve violine koje su ikada nastale u jednoj radionici u Šumadiji. Nikada ranije u Kragujevcu nije postojala ni slična radionica. Zato ljudi zastaju pored izloga, uđu da popričaju. Raspituju se čime se to bavim. Popravljam violine i našim priznatim umetnicima Jovanu Bogosavljeviću, Igoru Vasiljeviću - priča Boris Batalović.
U Borisovoj radionici sve odiše prošlošću. Kada bi se zanemarila lampa i peć na struju, sve podseća na vreme kada su čuveni italijanski majstori pravili ove instrumente. Na policama su poređani alati sa kojima su se violine pravile pre nekoliko vekova. Čak ima i stari, drveni radni sto sa stegama i nosi crnu, dugačku kecelju sa tragovima lepka i boja.
Boris je završio Akademiju umetnosti u Novom Sadu, odsek za violinu. Ali sebe nije video samo u muziciranju, želeo je i da pravi instrumente na kojima svira. Otišao je u Kremonu i uspeo da upiše najpoznatiju školu za izradu gudačkih instrumenata. Za 70 godina postojanja škole "Antonio Stradivari" bio je jedini iz Srbije koji je tu stekao znanje i zvanje.
- Vratio sam se posle školovanja u svoj rodni grad i otvorio atelje. Muzika je deo mog života. Moj pradeda je svirao harmoniku, deda Konstantin violinu, a otac Đorđe je diplomirao u Sarajevu na odseku za muzičku teoriju. Moj rođeni brat takođe je violinista koji se školovao u Štutgartu, a danas živi i radi u Mariboru. Čini mi se da nikada nisam ni razmišljao o nekom drugom pozivu - priča šumadijski Stradivari.
Konzervatorijum koji je Boris pohađao važi za najugledniji među četiri renomirana u Evropi i oslanja se na tradiciju izrade instrumenata koju je započeo Andrea Amati sredinom 16. veka. Amati je i konstruisao violinu koju poznajemo u današnjem obliku. Osnivanje ateljea posle petogodišnjeg školovanja je bio logičan sled događaja.
- Svako ko želi da vidi kako nastaju instrumenti, može doći u ovaj atelje. Violine pravim sa skoro istovetnim alatom i na isti način kao što su je pravili stari i čuveni majstori. Moja radionica se razlikuje samo po tome što umesto sveće imam lampu i peć na struju. Ovo je, u stvari, kuća muzike. Osim što pravim violine, često i sviram. Svako može da dođe i da zajedno uživamo u muzici - kaže Boris, koji je do sada napravio i dva violončela i jednu violu.
Bosanski javor- Za izradu violina najbolji je javor iz Bosne. I stari majstori iz Italije su koristili vekovima to drvo i kupovali ga u Bosni. Ono, osim kvaliteta tona, daje i estetski efekat jer ima tigraste šare. Izrada violina jeste zanat, ali je u velikoj meri i umetnost. Ovome morate da budete posvećeni i da volite posao u kojem nema brzanja - kaže Batalović.
|