Milan Lukić služi kaznu u Estoniji
Žalbeno veće Tribunala je u decembru 2012. potvrdilo prvostepenu presudu i kaznu doživotnog zatvora, koju je, posle suđenja, prvostepeno veće izreklo 2009. godine.
Istovremeno s Lukićevim upućivanjem na izdržavanje kazne, njegova odbrana podnela je zahtev za reviziju pravosnažne presude, pozivajući se na nove iskaze svedoka, navodnih očevidaca, u Lukićevu korist.
Tribunal je, ranije, zbog davanja lažnog iskaza u Lukićevu korist, na tri meseca zatvora osudio svedoka Zuhriju Tabakovića, a na godinu dana uslovno članicu tima za Lukićevu odbranu Jelenu Rašić.
Tribunal je u leto 2009. Lukića (46) osudio za spaljivanje najmanje 119 muslimanskih civila, većinom žena, dece i staraca, u dve kuće u Višegradu u junu 1992, kao i za ubistva još 12 muškaraca na obali Drine, jedne žene u Višegradu i mučenje nesrpskih pritvorenika u logoru Uzamnica.
Konačnom presudom, izrečenom u decembru 2012, utvrđeno je da je Milan Lukić upalio vatru u kući u Pionirskoj ulici, ali da su tada stradale 53 osobe, a ne 59 civila, kako je bilo utvrđeno u prvostepenoj presudi.
U drugoj kući, u višegradskom naselju Bikavac, ubijeno je najmanje 60 civila, a samo jedna osoba je preživela, utvrđeno je konačnom presudom. Potvrđena je i Lukciheva krivica za druga ubistva iz prvostepene presude.
Milan Lukić proglašen je krivim za progon na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, ubistvo, istrebljenje i nečovečna dela, kao zločine protiv čovečnosti, te za ubistvo kao kršenje zakona i običaja ratovanja.