"Tadić mi je dao nepristojnu ponudu"
"Zaista sam strpljivo i relativno dugo razgovarao pre svega s Borisom Tadićem, jer sam smatrao da zajedno možemo da napravimo ozbiljan rezultat. Na kraju smo odlučili da idemo sami, i to zbog dva razloga. Prvo, što sam dobio jednu nepristojnu ponudu od Tadića, koju čak ni javnosti neću saopštiti, iako su razgovori bili korektni pre toga. A drugo, nisam želeo da nam sutra neko prigovara da nas je 'izneo na leđima', jer mi smo tri puta sami izašli na izbore i sva tri puta ulazili u parlament", istakao je Dinkić za "Danas".
On kaže da se sa Tadićem oko broja mandata odmah dogovorio, ali da nije hteo da prihvati potcenjivanje. Na pitaje novinara da li je Tadićtražio da se u kampanji ispred URS-a pojavljuju samo Boško Ničić i Veroljub Stevanović, Dinkić je odgovorio: "Ne, nešto daleko nepristojnije od toga".
Dinkić je negirao priče da će veliki broj ljudi iz URS-a preći u novu Tadićevu partiju.
"To nema nikakvog osnova. Tadić je pokušao u prethodnoj kampanji da otcepi Verka Stevanovića i Boška Ničića od URS, a oni su ga odbili. Ovog puta im je to nudio Dragan Đilas, kojeg su takođe odbili. Indirektno je čak i Čeda Jovanović slao neke poruke, ali nije bio tako agresivan kao ova dvojica", objašnjava lider URS-a.
O dogovorima sa LDP Dinkić kaže da su vođeni pre raspisivanja izbora, kada je mislio da bi najbolja predizborna kolona bila - Čedomir Jovanović, Boris Tadić i on. Međutim, kako kaže, Čeda nije hteo sa Tadićem.
"Nažalost, prevagnula je sebičnost tih lidera. Ukrupnjeni imali smo šansu za ozbiljan dvocifren rezultat", vajka se Dinkić i kaže da nije bio problem u njemu, već u drugima. On negira stavove analitičara da sa njim ne želi niko u predizbornu koalciju jer bi to bio samo "minus" u kampanji.
"To nema blage veze sa životom. Ne bi ovi ljudi provodili toliko vremena u razgovoru sa mnom da je tako", kaže Dinkić.
Kao osnovne stubove ekonomskog plana URS-a Dinkić ističe nastavak podsticanja investicija poput Fijata, Gorenja i Jure, zatim formiranje razvojne banke za pomoć domaćoj privredi i masovne javne radove u infrastrukturi.