Rampa za strance ruši i Šengen!

Švajcarci izglasali ograničavanje masovne imigracije

 

Za sada se zna da će Švajcarska morati da uvede kvote za radnu snagu iz država EU. Time će biti prekršena odrednica Šengenskog ugovora o slobodi kretanja ljudi unutar "šengenskog prostora", pa će Bern i Brisel morati ponovo, u roku od tri godine, da ispregovaraju svoje odnose.

Kako će zatim izgledati odnosi sa Evropskom unijom koja je glavni ekonomski partner Švajcarske? O tome za sada može samo da se nagađa. Suspendovanje šengenskog i svih bilateralnih ugovora između EU i Švajcarske moglo bi da donese negativne posledice švajcarskoj privredi u kojoj svaki drugi zaposleni dobija platu zahvaljujući izvozu.

Postoje realni izgledi da ukoliko ukine slobodu kretanja stranaca iz EU, Švajcarska neće više moći da računa na ekonomske i trgovinske beneficije koje sada ima od EU. Ostaje činjenica da je Švajcarska, zemlja bez prirodnih sirovina i izlaska na more, izgradila tradiciju umeća tihe diplomatije koja će joj i ovog puta verovatno biti od velike koristi.

Lider švajcarskih sindikata Unia Aldo Ferari ocenio je da je na referendumu pobedio strah jer se radnici boje da će im radna snaga sa istoka EU oduzeti radna mesta pristavši da radi pod lošijim uslovima i za niže plate. U toku kampanje, inicijator referenduma Narodna partija (krajnja desnica u parlamentu) insistirala je na činjenici da svake godine na švajcarsko tržište rada uđe 80.000 stranaca, iako je vlada ulazeći u Šengenski ugovor obećavala ne više od osam hiljada.

Rezultat švajcarskog referenduma je loša vest za Evropsku uniju, neka vrsta šamara čelnicima EU koji su, poput predsednika Evropske komisije Manuela Baroza, koji je do poslednjeg trenutka verovao u suprotan ishod glasanja.

Evropska unija sada strahuje da švajcarski primer ne utiče na javno mnjenje u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj i drugim zemljama u kojima domaće stanovništvo masovno gubi posao jer radna snaga i preduzeća sa istoka Unije dolazi na njihovu teritoriju.

Evropska unija sada će morati da položi račune: zašto je pod izgovorom ljudskih prava ukidala granice ne pripremivši uslove za takav istorijski korak? To je jedino bilo u interesu poslodavaca koji su dobili radnike-robove, kako su to pokazale brojne afere u državama EU koje su šokirale javnost. Usluga je učinjena krajnjoj desnici koja je tako dobila masovne glasove iz radničkih redova.

Ponižavajuće za sve Nemce!

"Švajcarci rizikuju raskid sa Evropom", "Glasanje s fatalnim posledicama", "Švajcarska je rekla Zaj... EU" - neki su od naslova u nemačkoj štampi povodom odluke Švajcaraca da se priklone konzervativno-populističkoj inicijativi SVP-a i makar tesnom većinom kažu "da" za ograničenje masovnog doseljavanja u zemlju. Ova odluka je, čini se, najviše pogodila Nemce jer je Švajcarska posle Amerike njihova druga omiljena iseljenička zemlja.
 

Prvo ograničenje plata menadžerima, a sada ograničavanje doseljavanja.
"Švajcarci ponovo stoje na putu interesima sopstvene privrede, a firmama prete fatalne posledice", piše dnevnik "Velt".

"Iako se zemlja po ovom pitanju prelomila napola, to je ipak uspeh protivnika masovnog doseljavanja. U Briselu i drugim evropskim prestonicama ova odluka će izazvati eksploziju", navodi minhenski "Zidojče cajtung".

"Bogate Nemce od Alis Švarcer do Ulija Henesa švajcarske banke će i dalje prihvatati oberučke. Ali, kad se radi o tome da se u evropskom kontekstu igra po zajedničkim pravilima ili pokaže solidarnost, Švajcarska ističe svoje nečlanstvo u EU i udaljenost od evropskih institucija, i kruži kao hladna planeta Pluton daleko od Sunca kroz svemir. Ta irealna politika nema budućnost", komentariše "Hanoverše algemajne cajtung".

"Sada znamo kako je ponižavajuće kad je neko nepoželjan u jednoj zemlji i kad se životni i profesionalni planovi grubo zaustave zbog kvota o doseljavanju", opominje "Nirnberger nahrihten".

Magazin "Fokus" je otišao najdalje i analizirao koliko je Švajcarska zapravo rasistička zemlja, navodeći slučaj američke voditeljke Opre Vinfri koju je jedna švajcarska prodavačica odbila da usluži kad je htela da kupi tašnu, misleći da ona ne može da je priušti, zatim zabranu kupanja za azilante na javnom kupalištu u kantonu Argau, ili zabranu daljeg zidanja džamija, koja je takođe izglasana na referendumu, pa do izjava švajcarske poslanice Natali Rikli, koja je bez ustezanja rekla da joj "smetaju mase Nemaca u zemlji".

Presudili ekonomski razlozi

Naš dugogodišnji društveni radnik i poznati sindikalni aktivista Zorana Jovanović u hotelu "Bern" u Bernu zajedno sa švajacarskim političarima pratio je tok referenduma.

- Pratio sam rezultate koji su pristizali iz kantona, uz prisustvo ekipe Prvog programa švajcarske televizije (SF1), koja se uključivala uživo u program s intervjuima poznatih političara-članova parlamenta, Paula Rehstajnera, koji je ujedno i predsednik Saveza švajcarskih sindikata, Korada Pardinija, člana upravnog odbora Unie i švajcarskog parlamenta kantona Bern kao i Regule Ric, koopredsednka Zelenih, a bilo je i drugih političara - priča za "Vesti" Jovanović.

- Kad su obelodanjeni konačni rezultati svi okupljeni u hotelu "Bern" bili su blago rečeno - šokirani! Opšti je zaključak da je širenje straha među glasačima učinilo svoje - dodaje Jovanović. - Ako tražimo uzroke za ovakav ishod referenduma, ne može se reći da je u pitanju tradicionalna netrpeljivost Švajcaraca prema strancima, što mnogi sada ističu u prvi plan. Presudili su pre svega ekonomski faktori. Enormni skok cena stanova uslovljen je prilivom migranata. Prosečan Švajcarac više ne može da plati kiriju, plate ne prate poskupljenje troškova života, tu je i povećanje kriminaliteta, sve tanji fondovi socijalnih osiguranja i mnogih drugih razlozi.