Srbe žigošu, ministar ih hvali
Zvanični Beograd se hvali napretkom odnosa sa Sarajevom, a tamošnja javnost tumači da to znači da nije bilo koraka unazad.
Sve do pre nekoliko dana kad je Bakir Izetbegović, član Predsedništva Bosne i Hercegovine, zbog srpske poternice za ratnim komandantom Naserom Orićem uložio oštar protest ambasadoru Srbije Stanimiru Vukićeviću i Srbiju teško optužio za nastavak "agresivne politike prema BiH".
Susreti Srbije i Hrvatske na državnom nivou nisu zatvorili nijedno goruće pitanje, pa ni tužbu i kontratužbu za genocid, a osim sporne granice na Dunavu najveće breme odnosa je obespravljenost srpske zajednice.
Koliko košta Brisel?- Koliko košta taj naš datum za Evropsku uniju? Da li Srbija to treba da plati odricanjem od srpskog naroda van Srbije koji je diskriminisan i da li treba da se odrekne Dejtonskog sporazuma i Republike Srpske? - pita bivši ministar inostranih poslova Živadin Jovanović i dodaje da su srpske vlasti bezglavim jurišanjem u EU zapostavile probleme svoje manjine u zemljama okruženja. |
Jedini pomak sa Crnom Gorom je dolazak crnogorskog premijera Mila Đukanovića posle decenijske pauze u Beograd, dok su i dalje nerešni brojni problemi. Prvenstveno obespravljenost Srba koji čine skoro trećinu stanovništva Crne Gore, pa činjenica da crnogorska vlast i dalje koči i izdavanje dvojnog državljanstva svojim građanima nastanjenim u Srbiji.
Crkveni spor godinama opterećuje Beograd i Podgoricu, ali i Beograd i Skoplje, dok Slovenija odbija da Srbima u "deželi" da status nacionalne manjine.
Na te probleme ukazuju sagovornici "Vesti", a pozitivne tonove u izjavi srpskog ministra bivši šef diplomatije Živadin Jovanović vidi kao Mrkićev pokušaj da proširi optimizam i iskaže pozitivan odnos Srbije prema bivšim jugo republikama.
- Vidna je Mrkićeva težnja da Srbiju predstavi kao otvorenu, konstruktivnu i kooperativnu, ali je odnose obojio mnogo više ružičasto nego što jesu. Mnogo je otvorenih pitanja, pa i ono za nas najvažnije nezavidni položaj Srba u tim zemljama i stanje njihovih prava koje je daleko od evropskih i standarda Ujedinjenih nacija - ukazuje Jovanović ističući da dominira diskriminacija u manjem ili većem obimu
Dajemo primer ostalimaIvan Mrkić je u pauzi skupa u Atini rekao da je bilo je dosta problema, da odgovorni političari moraju da gledaju napred i na teme koje u sopstvenom razvitku spajaju zemlje. |
zavisno od države, zbog koje bi Srbija morala da reaguje.
On je ukazujući na porast antisrpstva u Hrvatskoj ocenio da Beograd vodi pasivnu politiku nezameranja po svaku cenu, zbog čega i ostaju problemi srpske zajednice ne samo u Hrvatskoj.
- Srbija vodi štetnu politiku nezameranja i umesto da naši kao i drugi državnici, tokom zvaničnih poseta idu prvo da vide svoju nacionalnu zajednicu, ponašaju iskompleksirano, plašeći se da nešto ne zamere Brisel i Vašington - naveo je Jovanović ističući pogrešno mlako reagovanje Beograda na hapšenje političkih predstavnika na severu Kosova, bez jasnog osnova, a zbog navodnih zločina.
Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić smatra da Mrkićeva izjava "drži vodu" ukoliko šef diplomatije polazi od toga da nema nekih državničkih kontakata, pa tako nije moguće ni praviti gafove. U prevodu, odnosi su dobri jer ih i nema.
- Netačna je Mrkićeva izjava. Kako su dobri odnosi sa Hrvatskom kad se tužimo? Sa BiH vidimo da su se pokvarili, a ako bismo hteli tako da analiziramo dalje vidimo na primer da sa Makedonijom nismo uradili ništa na unapređenju odnosa, pa ni sa Crnom Gorom, osim što je Đukanović bio u Beogradu - kazao je Jakšić.