Srbi u Hrvatskoj: Troje ljudi, celo selo

Udaljeno 19 kilometara od Novske, iz smera Rajića i 14 od Pakraca, od kojeg ga deli selo Rađenovići, smestilo se na liniji razgraničenja sukobljenih strana stradalo je, kao i njegovi stanovnici, tokom "Bljeska" u maju 1995. godine. Njegovi bivši stanovnici razasuti su na sve strane sveta, a najviše ih je u Republici Srpskoj.

Tako je u Donjim Vijčanima kod Prnjavora godinama u izbeglištvu bio Ilija Savić. Ilija je nedaće rata osetio i pre "Bljeska" jer je ranjen u leto 1992. od eksplozije granate u blizini Broda. Tada je imao samo 17 godina i bio učenik medicinske škole. Posledice ranjavanja i danas oseća.

Vratio se na svoje spaljeno ognjište 2008. godine. Čeka obnovu kuće a u danima čekanja živeo je u šatoru ispred zgarišta!

- Znalo mi se desiti da zimi kupim salamu a ona se smrzne. Ili kupim hleb i dok se okrenem pojede ga pas. Danas su mi dva kera jedina razonoda u selu. Dok nije sagradio kućicu "četiri sa četiri", u kojoj i danas živi, posle ledenih noći provedenih u šatoru odlazio je Ilija do komšije Mladena i njegove supruge Milke na okrepu i razgovor. Za sve ove godine jedino je dobio donaciju od UNHCR-a koji su mu poklonili građu za krov na njegovoj baraci.

Nekoliko godina pre Ilije u Rajčiće, ili Goleš kako se do 1948. godine zvalo selo, vratio se Mladen Todorić. Izbeglištvo je proveo u Ernestinovu i Antinu na istoku Hrvatske. Danas sa svojom Milkom provodi dane koji su istovetni jedan drugome, bez ikakvih primanja i sa milion problema. Vratio se 1997. i do 2008. godine, kada je u selo "došla" struja, živeli su u mraku. "Za tih desetak godina potrošio sam kamion sveća", opisaće Mladen u nekoliko reči duge godine u mraku. Kao i Todorići i Ilija nema nikakvih primanja.

Jedine stanovnike Rajčića ili "celo selo" obišao je na Svetog Savu zamenik sisačko-moslavačke županije, biran ispred srpske zajednice, Bogdan Rkman.

- Ilija i Mladen pre četiri-pet dana posetili su me u županiji i ispričali svoju životnu priču. Hteo sam da se na licu mesta uverim u tu neverovatnu priču, da ih obiđem i neposredno se upoznam sa teškim uslovima u kojima žive. Obećao sam tim nesrećnim ljudima da ću sve preduzeti da im pomognem. Tako

ćemo već za koji dan put Zagreba gde ćemo pokušati da u srpskim institucijama kao i u nadležnim ministarstvima urgiramo radi konačne obnove njihovih kuća. Verujem da će i naša županija pokazati razumevanje i nešto učiniti kako bi ovim ljudima život ipak koliko toliko bio lakši - rekao je Rkman.

Iako njihova životna situacija nije sjajna, optimizam ih ne napušta. Ipak ponekad, priznaće, pokleknu i ne vide nikakvu perspektivu. Ni dugo čekani "dolazak" struje nije u njihove živote doneo i tračak svetlosti .

- Bolje je živeti i u mraku nego u lažnoj svetlosti - sa dozom samoironije komentarisaće Ilija seosku svakodnevnicu. Žive bukvalno u šumi a ne mogu naseći drva za ogrev jer nemaju ni motornu pilu. Sva stabla šljiva su posečene dok su bili u izbeglištvu! U selu je bio i spomenik ubijenima u Drugom svetskom ratu, ali ovaj poslednji rat nije "preživio", baš kao ni selo. Danas su desetak metara podalje od mesta gde je nekada stajao tek njegovi ostaci. U Rajčićima je jedina obnovljena zgrada nekadašnje osnovne škole u kojoj se nikada više neće čuti dečja graja. I nju je obnovio privatnik kojem služi kao skladište rezane građe.

Život u izolaciji Ilija je ranjen 1992. godine kod Bosanskog Broda, kao maloletni pripadnik saniteta vojske Republike Srpske. Živi od stotinjak evra socijale a Mladen i njegova žena nemaju ni toliko. Izolovani su od svih institucija, pa i onih manjinskih, srpskih. Jedni za druge ne znaju. Pas Floki (Ilijin) i "pulin" Riki (Mladenov) jedina su im razonoda. Vode sudske sporove oko uzurpacije imovine. Posečene su im sve šljive, baš kao u celom selu. Dožupan Rkman pokušaće da im pomogne. - Vodim ih u Zagreb u pravnu službu Srpskog narodnog veća radi sporova koje vode. Ovde sam ih ubacio u besplatnu pravnu pomoć. Pokušavam da se Iliji ubrza obnova - izjavio je za "Vesti" Rkman.