Dijaspora sama čuva svoje pare
- Ideja je da se dijaspori obezbedi podrška za osnivanje banke, kako bi se doprinelo efikasnijoj upotrebi transferisanog novca koji se šalje u Srbiju. Građani iz inostranstva poslali su prošle godine raznim kanalima između četiri i pet milijardi dolara, a to je čak 15 odsto srpskog bruto društvenog proizvoda.
Pročitajte još: |
U poslednjih 10 godina taj priliv bio je 750 dolara po glavi stanovnika, čime je Srbija zauzela peto mesto na listi zemalja u koje stiže novac od dijaspore. Od tog novca je samo jedan odsto plasiran u investicije što je omogućilo zapošljavanje 20.000 ljudi, ali to je mnogo manje nego u drugim zemljama - rekao je za "Vesti" Vujović.
Ako se osniva u Srbiji, za pokretanje banke neophodan je osnivački kapital od 10 miliona evra i banka mora da radi prema srpskim zakonima o bankarstvu. A oni predviđaju da u slučaju bankrota država garantuje štedišama isplatu samo za ulog do 50.000 evra, dok se sve preko toga tretira kao lični rizik štediše. Pošto je praksa da se zakoni u Srbiji raznoliko tumače i primenjuju, pitali smo Vujovića koliko je siguran kapital akcionara i pojedinačni ulog klijenata?
- U upravnom odboru banke dijaspore većinski akcionari trebalo bi da budu iz rasejanja - kaže Vujović. On dodaje da "ne sumnja da je uvek bilo, da ima i da će biti pokušaja špekulativnih radnji u pojedinačnim slučajevima, ali to se rešava na sudovima".
Pojedincima najviše 15 odsto akcija- Vrednost akcija za pojedinačnog akcionara treba ograničiti od pet do 15 odsto, tako da prilikom donošenja odluka pojedinac ne bi imao odlučujući uticaj, niti bi mogao da ugrozi dominantno vlasništvo banke. Iskustva drugih zemalja sa brojnom dijasporom ukazuju na mogućnost formiranja takve banke i u Srbiji - kaže Vujović. |