Vera Matović: Zašto da i ja ne đuskam?

 - Mnogi su s čuđenjem dočekali moj muzički eksperiment. Ali, kad su oslušnuli kako to zvuči oduševili su se. Šta mi je to trebalo? Pa u muzici je sve dozvoljeno, muzika nema granice, nema kraj. Stalno se ispituju granice, traga za nečim novim, menjaju se standardi. Snimila sam lepu pesmu koja je u trendu. Moram da idem napred da ne bih stajala u mestu jer ništa ne stoji u mestu. Sve se menja, razvija, ide dalje. I ja sam osoba koja ide napred i neću da tapkam u mestu - poručuje Vera Matović.

Da li se i koliko promenio vaše muzički ukus od početka karijere?
- Ne mogu da kažem da se promenio. I dalje je moje opredeljenje prava narodna muzika. Publika voli stare pesme koje su prave male životne priče koje čoveka mogu da ganu i uzdrmaju. Polako se svi vraćamo tome. Ali, ovo nije vreme za teške pesme. Ovo je vreme đuskanja. Takav je trend koji, verujem, neće dugo trajati. Možemo da sedimo skrštenih ruku i da kritikujemo sve što stignemo ne radeći ništa, žaleći za starim, dobrim vremenima. Ja nisam od takvih. Ne mogu da sedim mirna, moram nešto da radim. Prema tome, ne ostaje mi ništa drugo nego da se prilagodim.

Mnogi kažu da je takav stav zapravo dodvoravanje publici?
- Pa šta ima loše u tome ako hoćemo da se dopadnemo publici? Od te publike živimo, ta ista publika me drži na estradi decenijama. Naravno, ne može baš svima da se sviđa ono što radim ja ili neko drugi, to je normalno. Ali, moj stav je - ako ne možeš da pobediš neprijatelja, ti mu se pridruži! Simbolično, naravno jer niko nije moj neprijatelj, a mlade snage sam uvek podržavala. Ponosna sam na sebe što sam prilagodljiva, što prihvatam nove stvari, nove pojave, nove trendove. Kažu neki ljudi - u naše vreme bilo je tako i tako. Ljudi moji, pa i ovo je naše vreme, svako vreme je naše vreme, dok smo tu.

Trag u srcima Mnoge vaše kolege se žale da nemaju posla. A vi? - Imam dovoljno posla. Neću ni da se hvalim, niti da se žalim. Nedavno sam pevala na proslavi rođendana u Trnavi kraj Topole. Slavljenik je bio čovek koji živi u Švajcarskoj. Pre nekoliko godina, pevala sam na svadbi njegovih sinova. Obojica su se oženili istog dana i na tom velikom slavlju bilo je mnogo pevača. A od svih koji su tada pevali, on je izabrao da mu ja pevam na rođendanu. Čast mi je što sam u mnoga dvorišta ušla po više puta. To mi govori da sam ostavila lep i dubok trag u nečijim srcima - smatra Vera Matović.

Slušate li nekad svoje stare pesme i stare snimke?
- Slušam ih s osmehom na licu i pitam se da li je moguće da sam tako lepo, fino i sentimentalno nijansirala osećanja. Nekada su pevači snimali sa orkestrom i nije bilo lako. Jedan pogreši i svi moraju da se vraćaju. Snimanja su bila duga i teška. Sad se snima "na parče". Zapravo, ne na parče, na slovo. Tu su kompjuteri, tehnika koja svaki glas doteruje tako da zvuči fenomenalno. Kad čovek čuje snimak, često to nema veze sa onim kako pevač zvuči uživo. Nikad nisam bila pevač ni na parče ni na slovo, i nikada se nisam plašila pevanja uživo.