Bez vaše pomoći, života mi nema
- Želudac mi je odstranjen, kao i deo jetre i jednjaka. Posle biopsije mi je dijagnostikovan karcinom. Moram na hemioterapiju, ali zbog male telesne mase još ne mogu s njom da započnem. Moram prvo da se oporavim fizički. Zbog prirode bolesti mogu da jedem samo određenu hranu koju mi je preporučio nutricionista, a ona košta trostruko više nego obična. Sve moram da pasiram, kao da sam beba - kaže Dušica, koja živi sa dvojicom sinova i starom i bolesnom majkom.
Dušičin stariji sin Marko radi u pekari i zarađuje minimalac. Majka prima malu penziju, pa sve što imaju daju Dušici za odlazak u Beograd na proširenje jednjaka. Svaki odlazak u prestonicu na VMA i intervenciju je košta oko 30.000 dinara (oko 260 evra).
- Sve što imamo u kući potrošim na jednu intervenciju u Beogradu i tako svakog meseca. Za ono najosnovnije se nekako snalazimo. Doduše, ni sami više ne znamo kako. Pomagali su mi prijatelji i rođaci, ali teška ekonomska situacija je pogodila sve, pa i njih. Zato nemam ni obraza od njih da tražim - rekla je vidno uzrujana Dušica.
Iako bolesna, mora da radiNekada je Dušica radila kao trgovac u već sada propaloj fabrici konfekcije 22. decembar. Kad je ostala bez posla, radila je na crno u poslastičarnicama i pekarama. A onda je kod kuće mušterijama mesila torte i privatno. Iako ima svega 38 kilograma jer su je bolest i komplikovana operacija potpuno iscrpli. Nedavno je bila prinuđena da prihvati narudžbinu pošto joj je novac neophodan.
KontaktPoštovani čitaoci "Vesti", ukoliko želite da pomognete Dušici Arsenijević i olakšate preteške muke zbog troškova lečenja u Beogradu, možete stupiti sa njom u kontakt na adresu: ulica Crvena zastava br 5/3, 34 000 Kragujevac, Srbija, kao i putem telefona na broj: +381 61 279 68 63. |
Dok stariji sin Marko radi, mlađi sin Bogdan pre ili posle škole brine o majci i pomaže sve što treba. Dušica se obraćala državnim institucijama za novčanu pomoć, ali su je svi odbili jer takoreći imaju redovna primanja. Zbog toga što u Srbiji nema gde da se kupi odgovarajući dilatacioni balon, Dušici jednjak produvavaju s neodgovarajućim, ali to je samo delić poteškoća. Ova intervencija joj je nažalost neophodna da bi mogla da guta hranu. Bez toga, njen i ovako krhki organizam mogao bi još da oslabi. Samim tim, došlo bi do mnogo težih posledica i ugrozilo njen život.
- Nemam više kome da se obratim. Jedina nada su mi humani zemljaci u dijaspori. Muka me je naterala i na to, da im se ovako javno obratim za pomoć. Navikla sam da živim od svojih deset prstiju, ali nema mi drugog izbora. Deci sam potrebna i zato se svim silama trudim da ne posustanem u borbi s opakom bolešću koja me je ophrvala - ispričala je Dušica uz brojne uzdahe zbog nemoći da bilo šta sama promeni.