Čačak: Deca srpska, imena grčka

Čačanska gimnazija

 

- Rezultati do kojih sam došao analizirajući imena 1.100 učenika za mene su poražavajući. Od 1.100 učenika, njih 478 nosi grčka imena, 374 učenika nose slovenska imena, 196 učenika imaju hebrejska imena, a 43 imena su latinska. Najčešća imena su: Nikola, Luka, Aleksandar, Miloš, Lazar, Stefan... Među dečacima imamo 21 grčko ime, 10 hebrejskih, tri latinska, tri ruska, jedno mađarsko i 49 slovenskih imena, a 675 devojaka dele 123 imena među kojima je najčešće ime Jovana koje je hebrejsko ime, ali je veoma često i ime Milica koje je slovenskog prekla - kaže za "Vesti" Krunić.

MAŠINKA I TRAKORKA
Prema etimološkoj analizi profesora Krunića, među učenicima ima i 15 hebrejskih, devet latinskih, dva persijska, dva aramejska, dva ruska, dva staroslovenska (Vida i Vesna), jedno gruzijsko i 31 ime koje u osnovi ima srpski koren. Sedam devojaka nosi ime po biljkama (Dunja, Iva, Koviljka i Ljubica), dva imena u osnovi imaju toponime (Una i Dubravka), a dva imena su sa greškama (Mia i Andriana). Ova imena imaju pravopisnu grešku jer bi morala da budu Mija, Andrijana i Danijela.

Analizirajući imena u Srbiji kroz istoriju, profesor Krunić naglašava da su na davanje imena deci veoma uticali značajni istorijski događaji kao što je tursko osvajanje srpskih teritorija i Prvi svetski rat, a posebno Drugi svetski rat nakon kojeg je nastupila poplava neobičnih imena kao što su: Staljin, Mašinka, Traktorka, Traktomirka, Petoletka, Kaćuša...

Zaboravili smo slovenska imena: Profesor Dejan Krunić

I danas roditelji u želji da budu originalni deci daju imena kao što su: Dinarko, Brus Li, Tarzan, Ronaldo, Edip, Gricko, Ruzvelt, pri tom ne razmišljajući da deca sa takvim imenima mogu da postanu predmet podsmeha.
 

Prema francuskim zakonima, ali i zakonima nekih drugih zemalja, deci se mogu davati imena samo sa liste dozvoljenih imena, u Nemačkoj je, recimo, zabranjeno deci davati izmišljena imena.

Prema Zakonu o porodici, deci se ne smeju davati pogrdna imena zato što deca mogu imati nesagledive negativne posledice u toku odrastanja, a i kasnijem životu jer mogu biti predmet ismevanja okoline. Takođe, prema zakonu, ukoliko se neko zove Lutka, Običan, Tarzan, Bronza, a da mu se ime ne sviđa, može ga i promeniti bez ičije saglasnosti.

NEČASTIVE SILE
U našem narodu bilo je perioda kada su deci davana zaštitna imena koja su imala značenje zaštite deteta da ga ne odnesu nečastive sile.

- Takva imena su Grdan, Zloban, Emil, Mrzan, koja su danas veoma nepopularna, ali u ne tako davnim vremenima roditelji koji su imali želju da prekinu rađanje dece, ili samo da prekinu rađanje ženske dece, novorođenčadima davali imena Staka, Stanoje, Stanojka, ali slično je bilo i kod drugih naroda. Italijansko ime Basta u prevodu znači "dosta, ili ime Fermo što znači "prestani" - ističe Krunić.

Danas se u Srbiji deci daju strana imena, uglavnom iz neznanja ili neupućenosti, umesto staroslovenskih, odnosno srpskih, čime se na neki način čuva i nacionalni identitet.

Dejan Krunić proučavanjem imena pokušava da utvrdi da li ime govori nešto o onome ko ga nosi.

- Deca su oduševljena značenjem svojih imena. Deca se obraduju kada čuju da ime Aleksandar znači zaštitnik ljudi, Nikola (narod pobeđuje), Luka (svetlost), Stefan (venac, ovenčan), Lazar (pomaže Bog), Jovan Bogu mio), Marko ( ratnik), Uroš (gospodin), Katarina (čista), Teodora (dar od Boga), Marija (opora), Hana (blaga), Sara (princeza). Svi ja ovo deci govorim, ali im i preporučujem da, kada za to dođe vreme, svojoj deci daju staroslovenska imena kao što su: Borivoje, Bogdan, Vladimir, Predrag, Vuk, Dušan, Željko, Stanko, Darko, Ljubomir, Zoran, Zdravko, Živko, Vesna, Vida, Dunja, Iva, Koviljka, Zorica, Dubravka, Dragana, Branka.