Bramerc traži preispitivanje presude Perišiću
General Perišić je u februaru prošle godine pravosnažno oslobođen krivice za pomaganje i podržavanje granatiranja civila u Sarajevu, masovnog ubistva i progona Muslimana u Srebrenici i raketnih napada na Zagreb, 1993-95.
Žalbeno veće tada je oslobodilo generala Perišića na osnovu zaključka da pomoć koju je Vojska Jugoslavije, na čelu s Perišićem, pružila Vojsci Republike Srpske nije bila data s "konkretnim uputstvom", odnosno "direktnom usmerenošću" da bude upotrebljena za činjenje ratnih zločina u Sarajevu i Srebrenici, već za "opšti ratni napor" VRS.
Po presudi, da bi general Perišić bio proglašen krivim za pomaganje i podržavanje zločina u Sarajevu i Srebrenici on bi morao zna da će pomoć koju je upućivao VRS biti iskorišćena za činjenje tih zlodela.
Glavni tužilac Serž Bramerc u današnjem zahtevu za preispitivanje tvrdi da je prvostepena presuda, kojom je Perišić bio osuđen na 27 godina zatvora, bila "pravovaljana" i da je "pogrešno ukinuta".
Prema Bramercu, ta greška mora se popraviti "kako bi se ispravila teška nepravda nanesena desetinama hiljada muškaraca, žena i dece koji su ubijeni ili ranjeni u Sarajevu i Srebrenici i njihovim porodicama".
Kao osnov za zahtev za preispitivanje, tužilaštvo se poziva na nedavnu pravosnažnu presudu Nikoli Šainoviću i saoptuženima za zločine nad kosovskim Albancima 1999.
"U toj presudi žalbeno veće... je nedvosmisleno poništilo pogrešan zaključak iz drugostepene presude u predmetu Perišić prema kojem je 'konkretna usmerenost' element odgovornosti za pomaganje i podržavanje zločina", na osnovu kojeg je "Perišić pogrešno oslobođen", naglasio je Bramerc u večerašnjoj pisanoj izjavi.
Tužilaštvo je, podseća Bramerc, od oslobađajuće presude Perišiću tvrdilo da je primena standarda "konkretne usmerenosti" protivna međunarodnom pravu i praksi Tribunala. Taj zaključak, po Bramercu, krajem januara je potvrdilo i žalbeno veće u slučaju Šainović.
"Tužilaštvo je sada zatražilo od žalbenog veća da preduzme sledeći korak potreban da bi se ispravila potvrđena greška tako što će ponovo uzeti u razmatranje drugostepenu presudu u predmetu Perišić i odlučiti o Perišićevoj krivičnoj odgovornosti za pomaganje i podržavanje zločina u Sarajevu i Srebrenici na osnovi ispravnog pravnog standarda", piše u Bramercovoj izjavi.
Tužilaštvo naglašava da je to mera "na kojoj moramo insistirati", iako "uvažavamo činjenicu da je ponovo razmatranje (pravosnažne) presude vanredna mera". Prema pravilima Tribunala, uslov za vanredno preispitivanje pravosnažne presude je isključivo da su se pojavile "nove činjenice" koje tokom prvostepenog i drugostepenog postupka nisu bile poznate.
U dvadesetogodišnjoj istoriji Tribunala, usvojen je samo jedan zahtev za takvo preispitivanje, u slučaju bivšeg oficira JNA Veselina Šljivančanina. Šljivančanin je zbog pomaganja i podržavanja zločina u Vukovaru najpre bio osuđen na pet godina zatvora, da bi mu žalbeno veće kaznu povećalo na 17 godina. Odbrana je, prezentirajući nove činjenice, uložila zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažne presude, koji je žalbeno veće usvojilo i Šljivančaninu, na kraju, izreklo kaznu od 10 godina zatvora.
General Perišić je, posle pravosnažne presude, u februaru prošle godine bio pušten iz pritvora Tribunala.
General Perišić dobrovoljno se predao Tribunalu 7. marta 2005. godine, na dan kada je optužnica protiv njega obelodanjena, a dva dana kasnije je u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavio da nije kriv ni po jednoj tacki optužnice.
Od jula te godine bio je na privremenoj slobodi u Srbiji, a u pritvor Haškog tribunala vratio se 18. septembra 2008. Perišić je više puta na privremenu slobodu bio puštan i tokom procesa.