Dostignuća nauke ili era kiborga (2): Troruki kiborzi i mehaničke ovce

Antropolog Sonja Žakula u svom radu "Da li kiborzi sanjaju biomehaničke ovce" navodi da se kiborzima mogu nazvati i ljudi koji svoj život ne mogu da zamisle bez interneta i društvenih mreža. Oni koriste mašine kao čula koja percepiraju virtuelnu stvarnost, a Fejsbuk je neka vrsta skladišta naše onlajn ličnosti.

Od biljke do čoveka - Postoje tri vrste kiborga. To su fitokiborg (biljni kiborg koji npr. signalizira da biljka treba vodu), animalni kiborg (životinji se pridodaje ili usađuje neki dio neživoga) ili humani kiborg, dakle kombinacija ljudskog bića (živo) i nečega što mu je pridodato od neživoga - objašnjava dr Čatić.

Kiborg je po definiciji spoj živog i neživog, koje može biti materijalno (delovi tela) ili informacijsko (čip). Materijalno kiborgiziranje može biti zamena istrošenog organa, poput istrošenog kuka ili kolena. Drugi oblik materijalnog kiborgiziranja je vraćanje funkcije, poput ugradnje veštačke rožnice za vraćanje vida.

Profesor dr Igor Čatić se bavi posledicama kiborgiziranja ljudi od 2000. godine.
- Tada sam se upoznao s naporima britanskog naučnika K. Warwicka koji vrlo uspešno radi na razvoju čipiranja ljudi. Već sam 2001. uveo novo područje etike, kiborgoetiku. U trenutku kada još niko nije bio čipiran, prognozirao sam da će pripadnici nekih službi, poput onih tajnih, biti obavezno čipirani, što je bilo viđeno u filmu o Džemsu Bondu "Kazino Rojal", ali tek 2006. Danas se to više ne radi čipovima ugrađenim u telo, već čipovima koje špijuni progutaju u lekovima.
 

Tri para nogu Želite li veštačku ruku sa laserom, lupom, upaljačem i raznim drugim alatkama ili ruku za večernji izlazak sa dijamantima? Poslednjih godina pojavilo se mnoštvo veštačkih udova prilagođenih svakom korisniku. Šampion moto-sporta Majk Šulc napravio je protezu za nogu od delova motocikla, a Pol Karter, rođen bez ruku i nogu, ima tri para veštačkih nogu, uključujući i par proteza za trčanje koje je proslavio atletičar Oskar Pistorijus. Proteze su napravljene od ugljeničnih vlakana i ponašaju se kao federi, što znači da je gotovo nemoguće stajati mirno na njima.

Takođe, ljudi žive sve duže i zbog istrošenosti organa i udova, potrebna je njihova zamena.
- Jedan deo se ostvaruje transplantacijama. Međutim taj broj zavisi, kao što to reče jednom prilikom francuski filozof tehnike J. Ellul, o broju unesrećenih mladih ljudi. Zato se nastoje zameniti potrebne organe i udove onima načinjenim od neživih materijala.

Time ljudsko biće postaje humanim kiborgom. Treća vrsta je dodavanje delova koje ljudsko biće izvorno ne poseduje ili delova koji poboljšavaju njegove sposobnosti. Tako je čuveni performer Stelarc načinio treću ruku, a jednoj ruci pridodao je i treće uho.

Danas postoje velike etičke dilemu u vezi sa kiborgizacijom, posebno kad su u pitanju tehnike poboljšanja, tj. stvaranje bolje verzije čoveka. Dodavanje organa ili funkcija koje nisu karakteristične za ljudsku vrstu uskoro bi moglo da bude samo privilegija bogatih, a to vodi razvoj društva u sasvim nepoznatom pravcu. Jer je čovek kao stvaralac novog života sasvim nepouzdana kategorija.

- Članovi tima H. Makrama stvorili su trodimenzionalni model mozga na superračunalu. Umetni mozak bit će načinjen od anorganskih polimera poput silicija te metala poput zlata i bakra, a imaće sposobnost razvijanja misli nezavisno o inputu s drugih strana, te mogućnost osećanja. To otvara brojne etička dvoumljenja vezana uz ovaj projekt - upozorava dr Čatić.

- Kiborgizacija će neminovno dovesti do kontrolirane elite s ugrađenim RFID-čipovima ili veštačkim mozgovima kao što je to danas zabava zlatne mladeži u Holandiji. A to vodi diskriminaciji.

Kako rastu kosti Tim naučnika sa Univerzitetske klinike Sent Luk u Briselu sproveo je studiju na jedanaest pacijenata, od kojih je osmoro dece sa frakturama ili deformitetima kostiju. Nova revolucionarna tehnika podrazumeva da se iz karlice uzima parče masnog tkiva koje je veličine kocke šećera jer se u njemu nalazi i do 500 puta veći broj matičnih ćelija. Matične ćelije se nakon toga izoluju i koriste za uzgajanje kosti u laboratorijskim uslovima. Rukovodilac centra Denis Dufrein kaže da kada se stvori kompletno koštano tkivo u boci, transplantuje se na koštani defekt ili u koštanu rupu da bi se formirale kosti.

Sutra - Dostignuća nauke ili era kiborga (3): Industrija mehaničkog seksa