Kemal Monteno: Prevaren sam sa svih strana

- Ne želim ništa da komentarišem. To je bilo i prošlo. Imam sve papire i dokaze. Izradili su me, prevaren sam sa svih strana i to je sve što ću reći. Ma, sam sam kriv, jer pristajem na sve i verujem svima. To sve treba zaboraviti i krenuti dalje. Uostalom, na greškama se uči - kaže Kemal i ističe da ima mali broj ljudi koji su mu pravi prijatelji i kojima može da veruje.

- To mi je nauk za ubuduće. Nervira me to što me novinari zovu telefonom, i pola toga ne kažem, a oni objave po nekom svom nahođenju. Malo ko me pozove da pita da li sam nešto novo snimio, da li nastupam.

Pa, da li nastupate?
- Naravno da nastupam. Imam ugovorena gostovanja u Sloveniji, Crnoj Gori, Makedoniji. U Beogradu ću imati koncert 8. marta u Domu sindikata i, naravno, posvetiću ga ženama. Nastupaću sa velikim orkestrom i uvek se radujem susretu sa beogradskom publikom. Turneju nastavljam nastupima u Nišu i drugim gradovima u Srbiji. Jedva čekam koncerte, jer mi je na sceni uvek najlepše i najlakše.

Da li komponujete nove pesme?
- Radim na pesmama i stalno nešto novo stvaram, ali to izgleda nikoga ne zanima. Novi album koji sam objavio niko ne sluša, jer ljudi danas ne vole lepe pesme već samo ove divljake.

U vreme kada ste počinjali karijeru festivali su bili odskočna daska, a danas?
- Svi pevači starije garde, pa i ja, došli smo na scenu preko festivala, koji su danas izgubili na svom značaju. Kada danas mladom pevaču predložiš da peva na nekom festivalu on kaže da je zvezda i da neće da se takmiči sa tamo nekim. Ne može čovek da se snađe u svom ovom vrtlogu. Ljudi više nemaju osećaja šta je dobro, jer ima toliko pesama koje nemaju nikakvog smisla. U srećna vremena festivalske pesme su bile glavne na radio-stanicama, pa su ljudi imali vremena da ih čuju i zapamte. Sve je imalo neku svoju čar, a danas ništa od toga nema. Ja i dalje volim da pevam na festivalima, ne zato da bih osvojio prvo, drugo mesto, već da se vidim sa dragim ljudima i otpevam neku lepu pesmu.

Čeka transplantaciju - Dobro se osećam, zdravlje mi je u redu. Jedino i dalje čekam na bubreg i transplantaciju. Ne znam kad će biti i to je malo počelo da mi smeta. Najgora je ta neizvesnost. Ne mogu da se udaljim sa ovih, naših prostora, jer svaki dan mogu da me pozovu. Mogu da odem, na primer u Frankfurt, a da me oni pozovu da odmah dođem. E to mi je problem. Inače, normalno živim, iako idem na dijalizu tri puta nedeljno - kaže Monteno.

Uvek ste rado viđen gost od Vardara, pa do Triglava. Gde je najbolje kada je u pitanju vaš posao?
- Svuda je isto i nigde nije sjajno. Danas svi pevaju i svi su zvezde. Ne može da se sretne pošten čovek, svako ima neki studio. Ovi mladi malo hoće da rade, i misle da je najlakše zaraditi pevajući. Snimaju sve i svašta, pa se takve pesme brzo zaborave. Dobre i kvalitetne umetnike danas niko ne sluša.