Žbogar: Kraj uzurpaciji srpske imovine

Samuel Žbogar, specijalni predstavnik EU na Kosovu

 

Nedavno vam je Beograd predao prve skenirane katastarske dokumente za tri opštine na Kosovu, kakva je njihova dalja sudbina?
- Prvih 37.000 dokumenata je predato u elektronskom obliku. Sledi upoređivanje i verifikacija sa katastarskim dokumentima koja se nalaze u Prištini, kako bi se utvrdilo važeće vlasništvo nad imovinom. To će omogućiti pristup imovinskim pravima za sve građane.

Da li će ta dokumenta biti validan dokaz u sporovima pred Posebnom komorom Vrhovnog suda Kosova?
- Moguće je da će im biti predložena kao deo pravne argumentacije predmeta.

Imena vlasnika u katastar često su upisivana bez ili uz nevažeći vlasnički list, da li će ova katastarska dokumenta pomoći u tom smislu?
- Postojali su slučajevi prenosa imovine bez važeće dokumentacije, o čemu su mediji izveštavali. Predata katastarska dokumenta će biti jedna od onih koja će se koristiti za utvrđivanje zakonskog vlasništva.

Najavili ste radnu grupu Kancelarije EU, kosovskog ministarstva pravosuđa i Euleksa za probleme uzurpacije srpske zemlje na Kosovu, počevši od opštine Peć?
- Početkom decembra prošle godine, Oebs nas je upoznao sa rezultatima svojih saznanja o tome koji su ukazivali da se taj problem mora detaljnije ispitati. Kosovsko Ministarstvo za evropske integracije je preuzelo inicijativu po tom pitanju. Na sastanku Zajedničkog odbora za vladavinu prava 22. januara objavili su da će formalno imenovati komisiju da sve istraži. Mi to pozdravljamo i očekujemo detalje na sledećem sastanku.

Preuzimajući dokumenta u Beogradu rekli ste da se još mnogo toga mora učiniti da bi Srbi i Albanci živeli bolje. Koliko se dogovori u Briselu razlikuju od stanja na terenu?
- Briselski sporazum će se ocenjivati na osnovu njegovog sprovođenja. Zbog toga insistiramo na potpunom sprovođenju svake klauzule, od oficira za vezu, integracije policije i sudova u kosovski sistem, preko opštinskih izbora i formiranja Zajednice srpskih opština do uzajamnog neblokiranja dveju strana u budućim evroatlantskim integracijama.

Verujete li da su Beograd i Priština iskreni u pregovorima?
- Iskreni stavovi su preduslov za bilo koji ozbiljan razgovor. Dugoročni cilj obeju strana je taj koji ih motiviše da igraju pošteno - a taj dugoročni cilj je punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Takav cilj ne jača samo ulogu EU kao posrednika, već daje i veću odgovornost obema stranama.