Seks u staroj eri (3): Armija od ljubavnika

Grčki ljubavnici: Učitelj i učenik na antičkoj vazi

Boginja lepote Afrodita, na primer, rođena je iz pene, ali ne iz one morske, kakvu su kasnije čedno prikazivali renesansni majstori. Prema Hesiodovoj Teogoniji, Hronos, sin Zemlje i Neba, odsekao je svom ocu mošnice i zavrljačio ih u more, i iz prosutog semena nastala je božanska kći. Ona je sa Hermesom rodila boga Hermafrodita, opremljenog genitalijama oba pola, a sa Dionisom Prijapa, čiji večito podignuti falus i danas salutira nepobitnoj muškosti.

UČITELJ NA KOLENIMA
U staroj Grčkoj negovao se običaj da dečaka, kada završi osnovno obrazovanje, uzima u zaštitu stariji muškarac. On bi prihvatao odgovornost za umni i telesni razvoj svog štićenika, ponašajući se prema njemu sa onom čistom ljubavi kojoj je, kako navodi filozof Sokrat, jedini cilj negovanje moralnog savršenstva. Kakva je zaista bila priroda te ljubavi može se samo nagađati, jer mislilac Strabon veli: "Cvet dvanaestogodišnjeg dečaka poželjan je, ali je u trinaestoj godini još strasniji. Još je slađi cvet ljubavi što procveta u četrnaestoj, a njegova ljupkost povećava se u petnaestoj. Šesnaesta godina je božansko doba".

Grci, dakle, nisu imali muku da priznaju postojanje homoseksualnosti, ali su je posmatrali kao deo višeg obrazovanja. U Atini, središtu grčkog sveta, seks između dve zrele osobe istog pola i starosti nije bio uobičajen, dok je sa dečakom koji nije ušao u pubertet bio zabranjen, kao i u većini ostalih civilizacija.

U susednoj Sparti, vojničkoj državi, bliskost između muškaraca postala je uobičajena pošto su živeli odvojeno od žena i sastajali se u bračnoj postelji samo u predahu između dva rata, kako bi produžili nacionalnu lozu. Moguće je da je odatle homoseksualnost uvezena u Grčku, ali samo kao klica.

Zakonodavac: Atinski vladar Solon

U Atini je demokratija zavladala već u 5. veku p.n.e, što je, ukratko rečeno, bilo pravo tridesetak hiljada slobodnih građana da učestvuju u oblikovanju života države. Atinjanin je svim srcem prigrlio to pravo, i to ne samo zarad koristi, nego i zato što mu je bilo veoma važno mišljenje drugih ljudi o sebi. U takvom društvu, sklonom takmičenju, gde je svaka značajna ličnost bila poznata ostalima makar iz viđenja, bilo bi dovoljno da jednog ili dva vodeća građana stalno viđaju u društvu lepog štićenika pa da ova navika postane opšta. Što je učenik lepši, a njegov um plemenitiji, to je on bio veći kompliment čoveku kojeg je priznao za učitelja. I obrnuto, ugledniji građani su radije birani za učitelje.

Atinska demokratija nije bila imuna na telesnost, a nju su morali da podstaknu i običaji da se kao javno sastajalište koristi gimnazija, gde su se đaci bavili rvanjem, trčanjem, skakanjem i bacanjem diska ili koplja i to poptuno goli, ako se ne računa ulje na njihovoj koži. I sami dečaci su verovatno bili prijemčivi za nova telesna iskustva.

Adolescentno zanimanje za isti pol uobičajena je pojava čak i u patrijarhalnim društvima u kojima obilje robinja i kurtizana zamenjuje budno čuvane kćeri aristokata. Tako je i strogi mislilac Platon priznavao da između štićenika i učitelja mogu provrcati varnice, pa piše o ljubavnicima koji se strasno udvaraju "moleći ih, i u molbama sklapajući ruke i zaklinjući im se i ležeći im pred vratima i gotovi da im robuju robovanjem kakvim ne bi robovao nijedan rob".

Na sačuvanim grčkim vazama homoseksualni odnosi su prikazani mahom na dva načina. Jedan ga slika jasno, i to među partnerima istog uzrasta. Lekarski spisi tog doba objašnjavaju da izvesni muškarci imaju telesnu manu zbog koje im se semena tečnost luči u čmaru, pa zato uživanje mogu da postignu samo trenjem tog dela tela. Mnogo češće se prikazivala slika starijeg muškarca koji prilazi mlađem pognute glave i ramena, kao da puzi i moli, dok mladić stoji i ponekad izgleda kao da ga odbija. Ovakvo cinično viđenje ljubavi učitelja prema štićeniku može se objasniti samo time, da su i antički umetnici na njega gledali otprilike onako, kako su kasnija pokolenja videla starije ljude koji požudno proganjaju omladinu (ma kojeg pola).

Nestašna boginja: Afrodita

Ali, ako je prosečni Atinjanin gledao na "obične" homoseksualce bez naročitog oduševljenja, on im se divio u političkoj areni. O tome svedoče mnoga istorijska ubistva. Arhelaj, kralj Makedonije, korintski vladar Perijandar iz Ambrakije, Aleksandar iz Fele - svi su pali od ruke lepih dečaka. A pošto su svi bili tirani, homoseksualnost je u tim slučajevima stekla ugled političkog podviga i ljubavi prema slobodi. U Sparti, kao i na grčkom ostrvu Eubeja i u beotskom gradu Tebi, neposredno je povezana sa hrabrošću i uspehom u ratu.

Platon, mada ne bez prekora, o tome veli: "Kada bi moglo da se udesi da se vojska sastavi samo od ljubavnika i ljubimaca... Boreći se jedni do drugih, takvi ljudi, pa da ih je i samo malen broj, pobedili bi, takoreći, ceo svet. Jer, čovek koji voli, sigurno bi teže podneo da ga vidi njegov ljubimac kako je pobegao iz borbenog položaja ili odbacio oružje, nego da ga u tome vide svi ostali, i voleo bi umesto toga i više puta poginuti. A tek ostaviti svog ljubimca ili mu ne pomoći kada je u opasnosti: niko nije takva kukavica da ga ne bi sam Erot odlikovao za junaštvo, tako da bude jednak sa onim koji je najbolji junak po prirodi".

Teba je 33 godine imala proslavljeni bataljon koji su isključivo sačinjavali ljubavni parovi junaka. Brojao je 300 vojnika i uništen je posle bitke kod Heroneje, dakle, tek kada su protiv njega krenuli kralj Filip i njegov sin Aleksandar Veliki.

DEČAK KAO DOKAZ
U Grčkoj je postojalo dosta zakona o odnosima između zrelog muškarca i dečaka. Zakonodavac Solon, i sam sklon mladim robovima, u 6. veku p. n. e. propisao je smrtnu kaznu za svakog muškarca koji se bez dozvole nađe u prostorijama škole u kojoj su učili najmlađi dečaci. Takođe je kažnjavao roba koji postane ljubavnik slobodnog dečaka, dok bi svaki zreo muškarac koji bi podsticao slobodnog dečaka da profesionalno nudi svoje draži doživotno gubio građanska prava. Ipak, kao i u slučaju mnogih današnjih prestupa, pod udar zakona bi često dolazili samo oni koji su imali nesreću da budu uhvaćeni. Tragičkom pesniku Agatonu gledalo se kroz prste to što je pred svoje prijatelje izlazio obučen kao žena, ali, kada bi isto činili dečaci šetajući ulicama našminkani i čekajući da ih neko iznajmi, to je bila sramota. Zapisan je slučaj dečaka Teodora iz 4. veka p.n.e koji je stigao pred sud kao dokaz, pošto je jedan od njegovih ljubavnika optužio drugog da je namerno, verovatno iz ljubomore, unakazio dečakovo telo, što je tada bio prestup koji se kažnjavao progonstvom i zaplenom imovine.

Sledeći nastavak - Seks u staroj eri (4): Tajne Desete muze