Zavičaj brani od bele kuge
Teško se živi u selima podno planine Murtenice kod Nove Varoši gde gorštaci vekovima sa 10 prstiju i volovskom zapregom obrađuju krševita i posna imanja i trude se da stočarstvom i rabadžisanjem prehrane i školuju svoju decu. Mnogi su zbog mučnog i neizvesnog gorštačkog života morali da odu trbuhom za kruhom, mahom u Novu Varoš, Užice, Čačak ili Beograd, a oni koji su ostali, uprkos svim nedaćama sa kojima se suočavaju, rađaju decu, proširuju svoje porodice i veruju da će bar za njihove potomke doći bolji dani.
Jedno od sela podno Murtenice gde u poslednje vreme "rode često sleću" je i Bela Reka, sa ukupno 42 domaćinstva, mahom iz plemena Vitorovića, koje je najmlađe u opštini, u kome pet porodilja ima po troje dece, a jedna četvoro. Nastavu u lokalnoj školi trenutno pohađa dvadesetoro dece, ali već za koju godinu biće ih više.
Da se deca rađaju i da Vitorovići ostaju na svom kućnom pragu doprinos poslednjih godina daje i 76-godišnji Lazar Vitorović, koji živi u Parizu i koji svako novorođeno treće dete daruje sa 500 evra, a četvrto sa 1.000 evra.
"Dar bebama je moj skromni prilog i podsticaj porodicama koje su u vrletima mog zavičaja odlučile da povećaju broj članova i da odgajaju decu u teškim, ali zdravim uslovima", poručio je Lazar svojim rođacima i komšijama prilikom poslednje posete Beloj Reci.
Žitelji ovog sela ističu da je Lazar Vitorović i ranije, iz dalekog Pariza, pomagao rodnom kraju, da je finansirao mnoge komunalne projekte, obnovu crkve i rekonstrukciju doma kulture. U selu je podigao i mini-motel koji će u nasleđe ostaviti zavičaju.
Sedmočlana porodica starine Dragoslava Vitorovića (74) najbrojnija je u celom kraju podno Murtenice. Iako je slabog materijalnog stanja, Dragoslav tvrdi da je bogataš, jer su nedavno njegov sin Milijan (39) i snaja Ljilja (36), koji imaju sinove Milutina (10) i Miloša (8), dobili i blizance Milana i Milicu koji su, posle dva meseca provedena u inkubatoru u Beogradu, upravo stigli kući i primili dar Lazara Vitorovića.
"Otac i supruga brinu o kući i stoci, a ja volovima moram u šumu da 'na vlaku' izvlačim drva. Težak je rabadžijski posao, ali raditi se mora, deca ne smeju ni u čemu da oskudevaju i dece, ni u ovim planinskim uslovima, nikada ne bi trebalo da je mnogo, naprotiv", priča Milijan Vitorović i dodaje: "Evo, moji Milutin i Miloš, iako su dobri đaci škole u obližnjem Ljubišu, stižu da leti pomognu u kosidbi i plašćenju i redovno čuvaju i hrane stoku. Srećni smo što smo dobili još dvoje dece, još dva nova člana porodice, ko zna: možda, ako bog da, naša porodica bude i brojnija", naglašava Milijan i hvali rođaka Lazara iz Pariza, koji borbom protiv bele kuge doprinosi očuvanju Bele Reke i opstanku sela podno Murtenice.
Žale zadrugu, nadaju se traktoru
|