Zar i Božić da nam uzmu!

Danijela Đorđević iz Beča istakla je da je slavlje praznika po starom kalendaru jedna od tradicija koje čine i pripadaju pravoslavlju i imaju svoj razlog zbog čega je tako.

- Ne znam zbog čega bi to uopšte promenili? Što se mene tiče, ja bih sve ostavila kako jeste - kazala je ona.

S druge strane, Dragica Dmitrović takođe iz Beča, podseća da su Grci već odavno preuzeli novi kalendar i nisu ništa manji, to jest mi nismo ništa veći pravoslavci zbog toga.
 

Lakše za okupljanje Božica Ćirić iz Braunsvajga kaže da je eventualni prelazak na novi kalendar više problem crkve nego običnih vernika, a slavljenje Božića u decembru gleda više s praktične, nego dogmatske strane. - Mi ovde kada u ovoj državi treba da slavimo Božić uvek je radni dan, pa je veoma teško da okupimo porodicu, a okupljanje porodice za Božić kod svih hrišćana najvažniji je običaj. Ja nekako porodicu i skupim, ali to ipak više liči na obeležavanje nego na pravu proslavu Hristovog rođenja - kaže Božica.

- Lično smatram da kalendar treba uskladiti, a baš ću opet uzeti Grke za primer koji službeno slave 25, a opet i sedmi tradicionalno obeležavaju u krugu porodice. Ne bih da ulazim u versku debatu, ali hrišćanstvo je jedno i Isus je jedan, a sve te struje u okviru hrišćanstva ga samo slabe i ruže sliku o nečemu što je iznad, što treba da bude svetinja. Ali ipak o tome odlučuju samo obični smrtnici i jasno da svako tu ima pre svega neki "interes" - naglasila je ona.

Dragana Krnjajić, student slavistike iz Hamburga kaže da sve crkvene praznike treba i dalje slaviti prema julijanskom kalendaru, jer je to naše obeležje, deo naše tradicije.

- Uvek se radujem Božiću i miru koji vlada u prirodi, pa još ako padne i sneg, svečanost je potpuna. Kad posmatramo prirodu vidi se da ni internacionalni kalendar, a ni naš pravoslavni nisu poslednjih godina u saglasju sa klimatskim prilikama, pa je sasvim nepotrebno menjati datume - objašnjava Dragana.

Milica Rajković iz Bazela u Švajcarskoj kaže da 25. decembar nije pravi datum rođenja Isusa Hrista (nije poznat tačan datum njegovog rođenja), pa je zato preuzet jedan starorimski praznik početka dužih dana u godini koji je bio 25. decembar.
- Ako je to već onda bio

hrišćanski dogovor da se taj dan uzme za dan njegovog rođenja pošto je gregorijanski kalendar precizniji od julijanskog, i pošto je nama srodna grčka crkva već prihvatila taj datum za Božić, onda smatram da možda možemo i mi. Naravno, o tome odlučuju posvećeni crkveni velikodostojnici - kaže ona.

Različita mišljenja Milun Biševac iz Braunšvajga bi voleo da se katolici i pravoslavci zbliže "jer smo svi hrišćani", pa ne bi imao ništa protiv da se Božić slavi zajedno, ali je kategoričan u tvrdnji da Uskrs treba da ostane kao do sada. Njegova supruga Vera je kategorično protiv zajedničkog slavljenja Božića, a za takvo mišljenje ima i obrazloženje. - Mi smo to što jesmo i to treba da ostanemo, a ne da budemo "prelivode". Bili smo mi jednom svi zajedno pa su se oni odvojili. Oni koji su otišli oni treba i da se vrate. Znate kako to narod kaže, kad zabludeli sin ode od kuće, roditelji mu se obraduju kad se vrati - kaže Vera.

Tomislav Perić iz švajcarskog grada Valda kaže da se od detinjstva čudio da hrišćani slave dva Božića, i dve Nove godine.

- Pozdravio bih tu odluku, ali znam da će trebati vremena da prođe da se sve to realizuje. Iskreno sam mišljenja ako bi i pravoslavci počeli da slave 25. decembra rođenje Hristovo, naši ljudi koji žive u zapadnoj Evropi i Americi imali bi ista prava i ne bi bio diskriminisani zbog proslave Božića. Tako bi Srbi u zapadnom svetu stekli određenu ravnopravnost - kaže Perić.

Protiv promene Milošević Goran iz Tutlingena u Nemačkoj kaže da nije za promenu jer se navikao na postojeći datum, na postojeće običaje kao i na postojeći način proslave. - Ponekada mi smeta zašto mi pravoslavci moramo svima da se prilagođavamo, zašto se katolici i protestanti ne prilagođavaju nama.

I Vesna Kravar iz Lucerna u Švajcarskoj ističe da Julije Cezar nije bio pravoslavac i da po njegovom kalendaru slavimo inače neizvestan tačan datum Hristovog rođenja.

- Možda bi i trebali ujediniti hrišćanstvo, a time bi i dosta toga promenili... Kako su Grci mogli? Za nas u dijaspori bilo bi možda lakše , ali u otadžbini teško da će uspeti tako nešto - mišljenja je Vesna Kravar.

Nataša Krstić iz Frajburga kaže da joj ne bi smetao da SPC prihvati promenu kalendara.

- To nema nikakve veze sa religijskim značenjem kao i shvatanjem praznika. Zna kako se i zašto se slavi Božić. Ipak, za ujedinjenje katoličke i pravoslavne crkve nisam upravo zbog zločina i zverstava koji su počinjeni nad naših narodom a katolička crkva nijednog trenutka nije osudila niti fašizam niti sve zločine i genocide koje su upravo počinili pripadnici njene vere prema mnogima pa i prema našem narodu - zaključila je Nataša.

Arhitekta u penziji Nikola Šuica, žitelj Pariza od 1965. godine kaže da promene nisu nemoguće, jer je u pitanju samo kalendar, a to uopšte ne utiče na religiju i veru.

- Ljudi su vezani za svoje navike, za identitet, ne vole promene, pa žele da ostanu verni onome u čemu su se i svikli. Kad se u Grčkoj prešlo na novi kalendar, 80 odsto građana ga je prihvatilo, 20 odsto se zadržalo na starom.

- Bez obzira šta se odluči, mi, stare generacije, sigurno ćemo i dalje slaviti po starom - zaključio je Nikola.
 

Milankovićev kalendar Stevan Stanković iz Bremena tvrdi da nije potrebno menjati datum proslave Božića. - Bilo bi najpoželjnije primeniti kalendar koji je dao genijalni dr Milutin Milanković, redovni profesor nebeske mehanike Univerziteta u Beogradu od 1920. do 1955. i naučnik svetskog glasa. Njegov kalendar je precizniji i od julijanskog i danas važećeg gregorijanskog i smatra se najpreciznijim kalendarom u istoriji ljudske civilizacije. Milankovićev kalendar je i bio prihvaćen 1923. u Carigradu na saboru Svepravoslavnih crkava, ali do primene u celom pravoslavnim svetu još uvek nije došlo. Datum nije bitan Parižanin Đuro Ćetković smatra da eventualna promena datuma i nije toliko bitna. - Verujem u Boga. Idem u ckrvu, pomolim se Bogu. Treba imati veru, nadu i ljubav. Iskreno, mi smo mali ljudi, nema potrebe ni da se bavimo takvim pitanjima i promenama, ali treba da imamo svoj stav Neka slavi kad ko hoće, mene datumi ne interesuju - kaže on.