Evropa ne prašta ni Ozni

Jedan od uslova u pregovorima u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji moglo bi da bude i razotkrivanje političke pozadine ubistva Zorana Đinđića. U pismu generalnom direktoru Direktorata za proširenje u Evropskoj komisiji Kristijanu Danijelsonu četvoro poslanika Evropskog parlamenta podnelo je ovakav zahtev uz obrazloženje da se vladavina prava u Srbiji neće učvrstiti bez rasvetljavanja zločina režima Slobodana Miloševića i potpune istrage ubistva Zorana Đinđića, čiji su izvršioci, kako konstatuju "iza rešetaka, a podstrekači i dalje na slobodi".
 

Strah od Arkana Lopušina očekuje da se otkrije i pozadina ubistva Željka Ražnatovića Arkana. - Mnogi strepe od otvaranja Arkanovog sefa, koji je zaključan već 14 godina. Pretpostavlja se da se u sefu nalaze policijska dokumenta, te Arkanove beleške o likvidacijama, ko mu je izdavao naređenja. Možda čak i njegove sumnje da će i sam biti ubijen - kaže sagovornik "Vesti".

Kristijan Danijelson, koji boravi u Beogradu, potvrdio je da je dobio pismo, ali je odbio da komentariše da li zahtev evropskih parlamentaraca može da postane sastavni deo poglavlja 23. u pregovorima sa Srbijom, poglavlja koje se bavi pravosuđem i osnovnim pravima.

Inicijativu su pokrenuli po jedan poslanik socijalista, zelenih, Evropske narodne partije i liberala, među kojima je i Jelko Kacin, specijalni izvestilac EP za Srbiju.

Reagujući na ovaj zahtev većina političara u Srbiji, bez obzira na političku opciju kojoj pripadaju, smatra da razotkrivanje svih aspekata ubistva Zoran Đinđića, kao i svih drugih do sada nerešenih likvidacija za koja se pretpostavlja da imaju političku pozadinu, treba da bude interes države, nezavisno od toga da li to Brisel zahteva ili ne.

- Nećemo moći da imamo kredibilitet pred svojim građanima ako kao političari ne učinimo sve da otkrijemo političku pozadinu ubistva Đinđića - izjavio je potpredsednik Srpske napredne stranke Goran Knežević.

Politička ubistva iz poslednje dve decenije nisu jedina čije razrešenja očekuje Brisel, smatra publicista Marko Lopušina.

- Evropski parlament zahteva od Srbije da se otvore svi dosijei tajne policije o državnom teroru, počev od 1945. Pošto je Beograd bio glavno sedište OZNE, UDBE, SDB-a, kao i potonjeg Resora državne bezbednosti (RDB), gde su na čelnim pozicijama bili kadrovi iz svih bivših jugoslovenskih republika, otvaranjem tajnih dosijea razotkriće se najzad i nalogodavci političkih i policijskih progona i ubistava, kako u zemlji tako i u emigraciji - kaže Lopušina, koji se godinama bavi isrtraživanjem državnog terora i političkih progona.

On upozorava da ako Srbija ne otvori tajna dosijea, srpskom narodu preti opasnost da kao narod bude kolektivno optužen za genocid nad Hrvatima, Slovencima, Albancima, pa i iseljenim Srbima, koje su likvidirali nekadašnje jugoslovenske tajne službe.

Nemci imaju kopije Aleksandar Čotrić, predsednik skupštinskog odbora za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, podseća da je svojevremeno na poslaničko pitanje o otvaranjima tajnih dosijea dobio odgovor da su stradala u NATO bombardovanju. On ne isključuje mogućnost da ideološki ili biološku potomci nekadašnjih komunističkih nalogodavaca i egzekutora, a koji su danas na visokim političkim pozicijama, daju ovakvo obrazloženje jer štite lik i delo svojih predaka i prethodnika. Lopušina, pak smatra da strane obaveštajne službe, pre svega ona u Nemačkoj, ima kopije.