Kako smo srušili Srbiju (2): Bler pritiska, saveznici oklevaju
Jedna verzija treba da bude istinita, a druga bi se pripisala srpskoj propagandi (!). Ali, istovremeno, imali smo i oboren naš "F-16". U vezi sa ovim oborenim avionom odlučili smo da to prikažemo kao primer heroizma i hrabrosti (naše strane)... Toni Bler je baš tog dana držao govor povodom 300. godišnjice nastanka religije Sika, pa smo došli na ideju da u njegov govor, u okviru teze o "borbi vrednosti" (među narodima) ubacimo i Kosovo. Tu smo udenuli, kao zgodan primer, sudbinu izbeglica na Kosovu".
Albanci u propagandnom filmuBler nikako ne miruje i već 3. maja upućuje Klintonu poruku sa predlogom da Britanija i SAD uspostave u Londonu "Nervni centar" iz kojeg bi, odvojeno od NATO komande, rukovodili krizom na Kosovu, posebno pitanjem izbeglica koje - kako Bler predlaže - "treba efikasno propagandno iskoristiti protiv Srba". |
U nedelju, drugog maja, Kambel unosi u dnevnik: "Upravo smo bili pred bombardovanjem električne centrale u Beogradu, kako bi ceo grad potopili u mrak, na čemu mi Britanci insistiramo od početka kampanje". Međutim, napad je bio odložen, jer je Bler imao zakazan sastanak u Ministarstvu odbrane, pa tim povodom nalaže Kambelu da prosledi instrukciju vojnom vrhu, u kojoj će da im kaže kako je udarac ne električne centrale "legitimna akcija" jer struja služi (Srbima) u vojne svrhe.
Privatno, Bler se žali Kambelu, da je frustriran ponašanjem Amerikanaca i kaže kako "američki sistem ne reaguje potrebnom brzinom na događaje na Kosovu".
Ovo je, prema Kambelovim beleškama tog dana, momenat kada britanski ambasador u Vašingtonu, Kristofer Majer, šalje Bleru poverljivu depešu u kojoj kaže da se Klinton "pomalo i sve više, dezangažuje na Kosovu". Ovo tumači naraslom unutrašnjom averzijom prema ratu na Balkanu.
Istovremeno, komandant britanskih snaga na Kosovu, general Džekson, slaže se sa Blerom da "mi nemamo šansu da pobedimo u ovom sukobu ako odmah sada ne počnemo da planiramo kopnenu invaziju".
Džekson u ovom momentu agresije "nije uopšte impresioniran" načinom na koji se vodi vojna kampanja protiv Srbije" i traži od Blera da "još jače pritisne saveznike" kako bi "još snažnije udarili i to brzo".
Posle odlaska među dislocirane stanovnike Kosova kako bi još malo nahranio svoj napoleonski ego, Bler kaže - prema Kambelovoj belešci - kako je sada, kada je sve ovo video, još više tvrd u uverenju da ne postoji nikakva, "ni teoretska mogućnost sporazumevanja sa Miloševićem... Bez obzira kakav se dogovor na kraju postigne - Milošević mora da ode". Dodaje da ne može da shvati da jedan političar takvog profila kakav je Bil Klinton, "ne gleda na sve ovo kao što gledamo mi, Britanci".
Prilikom Blerove posete Skoplju, Kambel notira kako je sa makedonskim rukovodstvom Bler razgovarao o načinu "kako da se barata sa srpskim optužbama da gađamo civilne ciljeve" i kako da se prepoznaju "srpske lažne tvrdnje" od stvarno bombardovanih civilnih ciljeva.
Bler, zatim, putuje u Rumuniju da tamo pridobije Rumune za aktivnije učešće u ratu protiv Srbije (zatvaranjem vazdušnog i kopnenog prostora za eventualnu pomoć Srbiji iz Rusije) i navodi kako se i tamo, u Bukureštu, Bler žalio na Amerikance, pa u tom kontekstu se savetuje sa Kambelom i pita ga: Kako bi bilo da izađe u javnost i "povuče Amerikance malo za rep". Bler, čak, predlaže da saveznici ponude brzi ulazak Rumuniji u NATO i Evropsku uniju ako uđe aktivnije u kampanju protiv Srbije.
Klinton je u ovom trenutku imao ideju da se napravi pauza u bombardovanju, ali Bler misli da bi to "nama Britancima stvorilo izvesne probleme".
U Bukureštu je (4. maja), kako zapisuje Kambel koji prati premijera, Bler stalno izražavao bojazan da bi "ranjeni Milošević prigrabio još veću vlast i postao još tvrđi, ako ga pustimo da politički preživi". Vesli Klark je bio istog mišljenja i insistirao da Milošević "mora da ode" i da se sa njim" ne sme praviti nikakva nagodba".