Koljeviću ne daju pare za Principa

- Pripreme koje uveliko traju radimo bez novca! Još u aprilu 2013. dobili smo obećanje dve vlade da će pomoći ovaj projekat, ali smo naišli na neverovatnu inertnost i neodgovornost. Sad čekamo rezultat konkursa Filmskog centra Srbije - otkriva Koljević.

Spomenik na Kalemegdanu Prema nezvaničnim najavama, Vlada Srbije planira da u Beogradu na Kalemegdanu podigne spomenik Gavrilu Principu, najverovatnije u blizini Spomenika zahvalnosti Francuskoj. Princip, koji je postao svetski poznat nakon što je izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Ferdinanda, 28. juna 1914, za sada ima svoju ulicu u srpskoj prestonici. Kako su "Vesti" ranije pisale, u planu je i da se u srpskoj prestonici, a o trošku Moskve, podigne spomenik ruskom caru Nikolaju, kao najvećem savezniku Srbije u Velikom ratu.

On je ranije najavio da radi na filmu "Branio sam Mladu Bosnu" koji će se baviti suđenjem atentatorima na Franca Ferdinanda iz ugla advokata Rudolfa Cistlera. Austrijski pravnik, dodeljen optuženim pripadnicima Mlade Bosne po službenoj dužnosti, toliko je ozbiljno prišao poslu da je dokazao da se pripadnicima ove revolucionarne organizacije ne može suditi zbog veleizdaje, jer aneksija Bosne i Hercegovine 1908. nije bila u skladu sa zakonima carevine.
 

Birokratski odgovori Na pitanje "Vesti" zašto do sada Koljević nije dobio novac za film, u Ministarstvu kulture nam je rečeno da se obratimo Filmskom centru Srbije koji raspisuje konkurs za dodeljivanje sredstava i kada su u pitanju jubileji. Na primedbu režisera da ne može da shvati da Ministarstvo nema nijedan projekat za obeležavanje stogodišnjice Sarajevskog atentata, odgovaraju da su u oktobru prošle godine formirali Radnu grupu za izradu predloga programa obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata i da je "u realizaciji ove aktivnosti uključeno više od 300 ustanova kulture".

Osim Koljevićevog "sudskog filma" baziranog na stenogramima i dokumentima sa suđenja, i slavni Emir Kusturica, a na predlog Međunarodnog odbora za obeležavanje 100 godina od početka Prvog svetskog rata, prihvatio je da uradi dokumentarni film.

- Neću raditi film koji se stavlja na jednu ili na drugu stranu jer filmovi ne mogu da budu sudije. Pokušaću da relativizujem tu snažnu ideju u kojoj je na teret Gavrila Principa pala ogromna krivica koju on ne nosi. Vratićemo sve to na polje teorije u kojoj će dve suprotstavljene strane, stojeći jedna uz drugu, relativizovati taj čitav događaj - najavljuje Kusturica kako će prići temi koja je poslednjih meseci postala politički provokativna s obzirom na pokušaje revizije istorije i svaljivanje krivice za Veliki rat na Srbiju i Rusiju.