Aleksa Jelić: Na sceni sa Domingom

- Nekoliko godina sam član Narodnog pozorišta u Beogradu, ali nikada nisam bio klasičar, pa tako nisam ni u ovom teatru. Uvek sam bio u nekoj neoklasici, modernom stilu. Igram u predstavama "Aleksandar", "Ko to tamo peva", koja mi je omiljena, "Kraljica Margo"... Ponekad zaigram klasiku, na primer u "Don Kihotu" i "Labudovom jezeru", ali to nije nešto u čemu se ja najbolje snalazim - priznaje Aleksa koji svaki dan počinje isto - napornim treninzima u pozorištu.
 

Spojio pevanje i igranje Odrastao si u umetničkoj porodici. Da li je to prednost ili mana? - Ljubav prem muzici potiče od tate, strica, brata od strica Petra, a talenat prema plesu i baletu sam povukao na mamu i njenu stranu. U svakom slučaju ja sam sve sakupio i skockao u jedno. Ali, trebale su godine i godine da sam vidim šta želim od svega toga. Želim da spojim pevanje i igranje, a to je najteže. Zahteva vreme i godine odricanja, naporne treninge i vežbe, i drago mi je što sam uspeo. Nije bilo lako, ali sam uspeo.

- Igram više od 20 godina i važno je da svako jutro nateram sebe da ustanem rano, čak i ako sam prethodno veče bio u provodu, da odradim vežbe koje mi znače kako bi predstavu odigrao bez problema i da imamo dovoljno daha.

Sve je počelo u Barseloni zar ne?
- Ne, sve je počelo u folklornom ansamblu Lola, a posle sam nastavio u ansamblu Kolo. Igrao sam više od godinu dana. Sa 16 godina sam dobio angažman u Pozorištu na Terazijama u mjuziklu "Neki to vole vruće" sa Buletom Goncićem. I tada sam mnogo zavoleo mjuzikl. Onda me je put odveo u Španiju gde sam se usavršavao i živeo više od osam godina.

Kako ste uopšte uspeli upišete školu u Barseloni?
- Imao sam sreću da polažem audiciju gde bude i po 500 ljudi i da budem primljen. Otišao sam na dve, tri nedelje, položio audiciju, nazvao roditelje i rekao im da mi pošalju kofere. To je šansa koju jednom dobijete i nikad više. Morate biti pametni da to iskoristite do kraja. Igrao sam u njihovoj čuvenoj operi "Liseo", čak i u nekim predstavama u kojima je pevao Plasido Domingo. Neverovatno je kada se nađeš na sceni sa nekim kao što je on. Španci mnogo polažu na kulturu, koja se kod njih poštuje, neguje, voli. Sve ono što kod nas nema.
 

Bez operacije Kako vam je koleno koje ste povredili uvežbavajući koreografiju Bijonse za emisiju "Tvoje lice zvuči poznato"? - Koleno je dobro, idem na još neke terapije. Ali, najvažnije je da operacija neće biti potrebna. Idem redovno na terapije elektro-talasima i verujem da će sve biti u redu.

Zašto nikad niste isticali da vam je Dragi Jelić otac, a Žika stric?
- Ponosim se svojom porodicom, a pogotovo što je JU grupa uspela i opstala bez skandala i žute štampe. Oni su počeli u zdravo vreme, bili na vrhuncu slave, opstali bez ružnih priča, samo zahvaljujući dobroj rokenrol muzici. Nikad nisam želeo da se bavim ovim poslom samo zato što je moj otac Dragi Jelić.

- Ja sam Aleksa Jelić, ja sam svoj. Iskreno, možda sam mogao i više da se oslonim na oca u nekim stvarima, ali mi je bio veći izazov i više sam uživao da sve završim sam. Nikada u proteklih pet godina koliko pevam nisam od tate tražio da mi nešto završi, da mi okrene neki telefonski broj ili da me ubaci da pevam tu i tu. Jedino što mi je pomogao je kada bi mi dao neki kontakt, ali ja sam bio taj koji bi pozvao tu osobu. Možda mi je pomogao da zakucam na neka vrata, ali nikada ih on nije otvorio već ja.
 

Ne žudim za slavom - Umetniku, pa i meni je najvažnije da njegov rad bude prepoznat i priznat. Nikada nisam žudeo za slavom, da devojčice padaju u nesvest kada me vide, da vrište. Uvek sam želeo da me ljudi zavole zbog moje pesme, igre. Slava kao slava mi nikada nije bila prioritet. Ipak, moram priznati da sam nakon učešća u emisiji "Tvoje lice zvuči poznato" postao popularan, iako je meni nemerljivo druženje sa kolegama. Zahvalan sam Mariji Mihajlović koja me je preporučila i verujem da sam opravdao njeno i očekivanja publike.