Odagnali strah, doneli radost

Bez terapije ne može nijedan dan: Aleksandar Milićević

To je učinio poslavši mu medikament "cellcept" od 250 mg, bez koga on ne može nijedan dan. Pored leka, koji je u beogradsko Dopisništvo "Vesti" donela medicinska sestra Bojana, stiglo je i pismo dobročinitelja u kojem između ostalog piše:

Kontakt

Svi plemeniti čitaoci "Vesti", koji su voljni da pomognu Aleksandru Milićeviću, iz Valjeva, kako bi došao do zaliha leka u vidu kapsula od 250 mg, mogu stupiti u kontakt sa njim na adresu: Knez Jovice br. 24/A, 14.000 Valjevo, Srbija ili putem telefona na broj: +381 14 232 391 i + 381 60 023 23 91.

" Nedavno smo organizovali zajedničko druženje Svesrpske zajednice i kluba Kozara, čiji sam član. Tokom večeri pune veselja i lepog programa, rešili smo da sakupimo novac za jednu kutiju "cellcepta" Aleksandru Milićeviću iz Valjeva. Verujem da ovom mladiću nije nimalo lako, posebno što mu bolest godinama ne da mira. Ovom prilikom zahvaljujem se svim prijateljima koji su učestvovali u prikupljanju sredstava za lek. Posebno Živki Mančic, Anici Hunjadi, Danici Zarić i Miri Vatković. Zahvaljujem se i autoprevozniku Fudeks i njegovim vozačima, koji su nam uvek na usluzi kada treba nešto da pošaljemo."

Istog dana kada je stigao lek iz Pariza, novinari "Vesti" su ga uručili Aleksandrovom rođaku, koji je došao u našu Redakciju kako bi ga što pre odneo na kućni prag Milićevića.

Usamljen i slomljen

Zbog dugogodišnjeg lečenja, Aleksandar Milićević je često usamljen i tako reći "odsečen" od sveta i zbivanja u okoloni.
- Kad je čovek tako dugo bolestan retko ko ostane uz njega. To je svakako razumljivo, ali, eto, tek tada čovek shvati koliko je slab jer nema na koga da se osloni onda kad mu je to najpotrebnije. Zato mi i svaki poziv i topla reč prijaju i dođu kao melem na bolnu ranu - rekao je Aleksandar, koji od svoje 18. godine ni dan nije proveo bez lekova.

- Ovo je za mene i više nego prijatno iznenađenje. Tim pre što mi po već drugi put pomoć šalju isti ljudi. Tako nešto nisam mogao da očekujem niti da se nadam. A, posebno, jer se u poslednje vreme niko od čitalaca "Vesti" nije javio. Već sam izgubio svaku nadu i pomislio sam da je upravo humanim gestom dobročinitelja iz Pariza sve završeno. Oni su dokazali da sam pogrešio, na čemu im se još jednom od sveg srca zahvaljujem - kazao je vidno ganut Aleksandar, čija je mladost naglo prekinuta od dana kada su lekari otkrili od čega boluje, tačnije pre punih 25 godina.

Priroda njegove bolesti je takva da ovaj mladić, nažalost ne može da radi niti privređuje. Kada bi došlo do pogoršanja njegovog stanja, često je morao da bude i hospitalizovan zbog slabosti mišića za disanje. Muku muči i sa dijabetesom, osteoporozom i kataraktom, zbog koje ne vidi na levo oko. Brojne terapije raznim medikamentima dovele su do toga da na njihovo dejstvo postane imun, što je na kraju dovelo i do insuficijencije kore nadbubrega.

- Roditelji su penzioneri, pa nam je teško da dođemo do "cellcepta", koji je kod nas veoma skup i teško dostupan. Košta oko 250 evra, što je za nas pregolema suma. Zato sam, nemajući kud, morao da se posredstvom "Vesti" obratim ljudima dobre volje za pomoć. Unapred se zahvaljujem svima onima koji mi mogu pomoći da dođem do manjih zaliha ovog leka, bez koga, nažalost, ne mogu dobro da dišem niti funkcionišem. To je jedini medikament koji moju boljku drži pod kontrolom, pa bih bio mnogo mirniji kada bih imao bar malu zalihu - rekao je vidno slomljeni Aleksandar.