"Vučić da kaže ko je blokirao istragu"

Pod velom tajne: Nataša Kandić

Ona smatra da je neophodno da vlast kaže ko je prikrivao tragove i zašto se toliko dugo ćutalo o ubistvu šestorice mladih Srba 1998. u kafiću Panda u Peći.

Srpski tužilac nije nadležan

Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine, kaže da to tužilaštvo nije uključeno u istragu masakra u Peći.
- Zločin se desio pre rata, tako da on nije u našoj nadležnosti. U dva navrata smo razgovarali sa porodicama stradale dece i pomogli smo im koliko smo mogli u tom trenutku. Ipak, ne iznenađuju nas ovakvi obrti jer je i u slučaju Šakala bilo slično, kada su Srbi pljačkali Srbe u uniformama OVK.

- Osim što je posle 14 godina ćutanja Aleksandar Vučić prvi rekao da slučaj ubistva u Pandi ne odgovara opštoj percepciji u javnosti da je to albanski zločin, nema onog što je neophodno, a to je da se kaže ko je blokirao, zašto, i ko je napravio policijsku igru koja je prikrivala tragove i šta je cilj - kazala je Kandićeva. Ona je podsetila da je nekoliko puta pitala predstavnike MUP-a Srbije o tom ubistvu:

- Odgovor je bio da ne mogu da razreše slučaj, ne zbog toga što nema dokaza, nego što rasvetljavanje događaja nije dozvoljeno. Pretres albanskih kuća, ispitivanje i batinanje Albanaca je bila policijska igra za prikrivanje pravih tragova.

Kandićeva je u Peći bila 19. i 20. decembra 1998. kada je taj grad bio pod kontrolom Jedinice za specijalne operacije i lokalne policijske jedinice Munja. Kako je izjavila, Albanci su govorili da ubistvo u Pandi nije počinio niko od njih i kao jedan od dokaza za to naveli da su policija i vojska započele potragu za počiniocima tek 17. decembra, tri dana nakon ubistva.

Pročitajte još:

* Ko je pobio srpske mladiće?

* Masakr dece je srpska sramota

Kandićeva je podsetila da je u SUP-u u Peći privedeno najmanje 150 Albanaca i da su u saslušanju privedenih učestvovali inspektori Državne bezbednosti iz Beograda.

Rekla je da su osumnjičeni Kolćaku, dvojica Bajramija, Ljođa i Prđeđa na suđenju pred Okružnim sudom u Leskovcu, 9. novembra 1999. osuđeni za krivično delo udruživanje radi neprijateljske delatnosti, ali su 15. decembra 1999. pušteni na slobodu uz posredovanje Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.