Srpsko-ruski odgovor na laži
Vučić je uveren da Srbija čuva "svoju oslobodilačku tradiciju ne dozvoljavajući bilo kome da menja tokove istorije". - To će biti veoma važna godina i veliki dani za našu zemlju - rekao je on nakon razgovora sa Dodikom u Beogradu.
Progovoriti o zločinima okupatoraJubilej je i povod da se u Austriji konačno počne govoriti o ratnim zločinima koje je austrougarska vojska počinila nad civilima. Ova tema, nimalo prijatna za Beč, bila je praktično čitav vek gurana pod tepih. Dve godine nakon rata, dvojica nižih oficira izvedena su na sud ali i oslobođena krivce. Dugogodišnji predsednik Austrijskog udruženja za pravno-istorijska istraživanja Hans Hautman bavio se ratnim zločinima u Velikom ratu, ukazujući posebno na istrebljenje Rutena u Galiciji, kao i Srba u Srbiji i na teritorijama nekadašnje Habzburške. |
Kada se uzme u obzir da su pre nedelju dana ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Čepurin i predsednik srpskog parlamenta Nebojša Stefanović takođe dogovarali organizovanje zajedničke manifestacije Srbije i Rusije povodom ovog jubileja, onda se već polako, neki veruju i sa zakašnjenjem, naziru konture slovenskog-savezničkog obeležavanja stogodišnjice Velikog rata. Jubileja koji je odavno prevazišao nostalgično-istorijsko prisećanje i sa pokušajima revizije uzroka rata koji dolaze od pojedinih zapadnih istoričara, a uz podršku nemačke štampe, postao posebna politička tema.
Došlo se do toliko povišenih strasti da je i diplomatija morala da deluje, pa je tako ambasador Austrije u jednom momentu srpskom kolegi Ivanu Mrkiću obećao da Beč "Principa neće nazivati teroristom", dok je francuski predsednik Oland predsedniku Srbije Nikoliću poručio da Pariz Veliki rat neće gledati kroz dioptriju revizionista.
"Vesti" su prethodnih dana došle do nezvaničnih saznanja da su vlastima u Beogradu deljeni saveti da se obeležavanje Prvog svetskog rata ne glorifikuje, a pre svega da se Nemačka i Austrija ne ističu kao odgovorne države za veliki pokolj s početka prošlog veka - jer tako nalaže novi duh ujedinjene Evrope. A za državu koja pretenduje na članstvo u EU i te kako je važno da ispoštuje očekivanja Berlina.
Pojedini srpski istoričari smatraju da srpska država već kaska u pripremi adekvatnog programa, pogotovu imajući u vidu ofanzivu u revizionističkim krugovima.
Još jesenas je u razgovoru za "Vesti" koordinator državnog organizacionog odbora Radoslav Pavlović naveo brojne programe kojima jubilej treba da bude ispraćen u sledeće četiri godine, ali ako se izuzme Ministarstvo odbrane koje je izložilo svoj plan obeležavanja, drugi resori nisi pokazali značajniju angažovanost.