Šokantna ispovest bivšeg ''Šakala''

Rašković je o svim ovim zločinima svedočio i u Specijalnom sudu za ratne zločine u Beogradu. Kako je ispričao, u Peć je došao 1997. kao dobrovoljac u sastavu vojne policije, a posle izvesnog vremena pristupio je ekipi nazvanoj "Šakali", na čijem je čelu bio Nebojša Minić zvani Mrtvi, koji je u bekstvu preminuo od side u Argentini.

Nakon što je odlučio da svedoči, njegov život je u opasnosti i pod konstantnom je zaštitom policije.

"Svedok sam u ubistvima preko 200 Albanaca, računajući žene i decu, kao i progona preko 10.000 ljudi", započeo je svoju ispovest Rašković.

On je objasnio da se za ovo svedočenje odlučio 2009. kad ga je tužilac posetio u zatvoru u Zabeli i kad mu je pokazan spisak optuženih za ratne zločine, ali na njemu nije bilo imena pripadnika paravojne jedinice "Šakali".

"Šakali su psi rata. To je grupa koja radi za svoj račun. Njima ne smeta ni vera, ni nacija. Oni vrše one prljave poslove koje niko drugi neće i nema želudac", opisuje

Tužilaštvo traži od pet do 20 godina robije   Pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu Tužilaštvo je tražilo kazne od 5-20 godina na suđenju članovima paravojne jedinice “Šakali”.   Iznošenje završne reči tužilaštva trajalo je 4 sata, a sutra će svoje završne reči izneti odbrana. Tužilaštvo je tražilo po 20 godina za Toplicu Miladinovića, Ranka Romića, Milojka Nikolića, Sinišu Mišića i Dejana Bulatovića.   Za Srećka Popovića i Abdulaha Sokića zatraženo je po 15 godina, Slavišu Kastratovića, Bobana Bogićevića, Radoslava Brnovića i Veljka Korićanina od 5-8 godina.   Oni su optuženi da su izvršili zločine nad više od 120 civila albanske nacionalnosti u selima Ćuška, Zahač, Pavljan i Ljubenić (opština Peć) aprila i maja 1999. godine.

ovu paravojnu formaciju Rašković i dodaje da je jedan od najtežih zločina izvršen u selu Ćuška, gde su, prema optužnici, ubijene 44 osobe, a nekoliko stotina naterano da se isele iz svojih domova.

"Pola devet ujutru je u Peći. Rekao je Mrtvi (Nebojša Minić, vođa "Šakala"): "Ajde, akcija pakujte se." Namaže se lice garom iz auspuha. Potrpasmo se u vozila. Na pet kilometra od Peći… Ušlo se u selo, i po već uigranom scenariju, ista priča...Bilo je i silovanja, bilo je ružnih stvari. A razlog odlaska u to selo je taj što je to rodno selo tadašnjeg njihovog ratnog komandanta, sada ministra odbrambenih snaga Kosova Agima Čekua. I mi 'Šakali' smo mu zaklali i oca i strika i ne znam, i 'pooveravali' ih u glavu", navodi Rašković.

On dodaje da su nakon toga odvojili oko 40 meštana i raspodelili ih u nekoliko grupa po kućama, gde su ih likvidirali.

"Tog istog dana nalkon Ćuške smo prošli kroz Pavljan, kasnije kroz Zahać, i naravno da smo ostavili krvav trag za sobom. Nemojte da opisujem to sad. Ćuška je bio prioritet. To što smo prošli kroz još dva sela i što se pobilo desetak ljudi, to je bila nuspojava ludog dana", rekao je novinarki RTK bivši pripadnik paravojne formacije.

Posle ovih sela, na red je došlo i Ljubenić, selo gde su izvršena, prema rečima Raškovića, mnogobrojna ubistva albanskih civila.

"Ljubenić, to je strašan masakr. Masakr. On se desio peti ili šesti dan od izbijanja rata. Osam sati ujutru, lep dan... I krene da se tera taj narod, prost narod, seljak, sirotinja… I tako se to istera iz kuća, kao ovce na klanje… I onda se sakupilo, i sve što je bilo muško, ispod džamije se sakupilo. Izašao je neki starac, plemenski starešina valjda i pitao: 'Zašto upadate ovde kao razbojnici? Država Srbija ovde nikad nije imala problema'. I nije ni završio, i Mrtvi ga je rafalom pokosio. Onda je nastavio po ostalima. Pridružile su mu se tri cevi, od nas 30", svedoči Rašković.

On navodi da se odlučio za svedočenje o događajima na Kosovu, kako bi se konačno čula istina o dešavanjima koje je karakterisalo, kako je opisao, "jedno sveopšte ludilo".

"Mora da se priča o ovakvim stvarima. Da se zna kakav amanet ostavljamo iza nas. Ova priča s Albancima je moja molitva za vaše mrtve", zaključuje Zoran Rašković Serdar.