Beč je želeo rat samo protiv Srbije

Car Franjo Josif, koji je dugo godina pokušavao mirno da rešava probleme na Balkanu, kako je dodao Rauhenštajner, došao je do zaključka da mira ne može biti i zato je odobrio rat.

- Austrougarska je želela samo rat protiv Srbije, a ne da otvori svetski rat - podvukao je Rauhenštajner.
 

Odluka pre atentata Potomak Habzburgovaca Eduard Habzburg-Lotringen kazao je da je stekao utisak da se Franjo Josif oslanjao na ono što je predlagala vlada. On smatra da se i pre atentata na Ferdinanda odlučio za rat protiv Srbije, za šta je, tvrdi, sigurno imao podršku vlasti i naroda.

Franjo Josif je, kako je istakao, i ranije bio spremniji na rat od Franca Ferdinanda, koji je bio striktni protivnik rata sa Srbijom, pre svega, zbog Rusije.
Međutim, zbog starosti, Franjo Josif je, prema Rauhenštajneru, donosio odluke ne razmišljajući o posledicama. Njegovoj odluci o ratu niko se nije suprostavio, ni vlada, ni društvo.

Rauhenštajner je izrazio čuđenje što su 1984. premeštene mošti Gavrila Principa iz ulice u kojoj je bio sahranjen, i konstatovao da se sada ne može jasno utvrditi gde mu je grob.

Američki istoričar Timoti Snajder je podvukao da je jačanje nacionalizma u Evropi 1914. ugrozilo monarhije. On je ocenio da srpski nacionalizam nije bio samo regionalni, već problem čitave Austrougarske monarhije.

Srpska spisateljka Biljana Srbljanović ocenila je da revolucionari koji su ubili Ferdinanda nisu bili srpski, već jugoslovenski nacionalisti. Ona je istakla da multikulturalna ideja tog doba u osnovi nije bila srpski nacionalizam, već hrvatsko-srpska ideja o novom svetskom poretku, koja je za nju "revolucionarna ideja".

Ona je objasnila da je, kada je dobila ponudu da napiše jedan komad o Prvom svetskom ratu za bečki "Šaušpilhauz", odmah pomislila na Sajrajevski atentat i onda ustanovila da malo toga zna o tom događaju, kao i nova generacija, rođena posle sukoba na prostoru bivše SFRJ.