Da teški bolovi postanu prošlost

Porodica najveća podrška: Jelena Simić sa majkom i bratom

A, kasnije po utvrđivanju konačne dijagnoze, i biti podvrgnuta operativnom zahvatu. To smo saznali kada smo posetili Jelenu, koja trpi strahovite bolove svakog dana i njenu samohranu majku Danijelu Simić, kako bi im uručili 500 evra anonimnog donatora iz Bad Homburga, deo priloga od ukupno 5.000 evra, koliko je darovao za štićenike Humanitarnog mosta.

Kontakt

Svi plemeniti zemljaci koji žele da pomognu Danijeli Simić da prikupi dovoljno sredstava, kako bi njena ćerka Jelena mogla da bude podvrgnuta hirurškom zahvatu, mogu stupiti u kontakt sa njom na adresu: Proleterskih brigada 8, 17500 Vranje i putem telefona na brojeve: +381 17 432 176 i +381 69 15 50 818.

- Hvala dragom dobročinitelju. Ostaćemo njegovi večiti dužnici. Svaki evro nam mnogo znači i daje čvrstu veru u ozdravljenje naše Jece. Koliko će ukupno novca biti potrebno za operaciju, saznaćemo vrlo brzo. Sve što ostane od puta za Nemačku i pregleda, čuvaćemo kao oči u glavi. Iskreno se nadamo da ćemo, u međuvremenu, uz pomoć ljudi dobre volje, sakupiti onoliko-koliko bude bilo potrebno za operaciju.

- Samo nam vera u Boga i humane ljude, daje snagu da se borimo i istrajemo. Ono što svakako ohrabruje, jeste saznanje da je doktor, koji je pogledao Jelenine snimke, potvrdio da je izlečenje hirurškim putem moguće - priča majka Danijela, koja je povela nadljudsku borbu za ozdravljenje svog deteta.

Jelena Simić

Put i boravak u Nemačkoj, kao i prevod i komunikaciju sa nemačkim specijalistima, omogućiće im bračni par Oliver i Radica Mehnert, koji su se saznavši za Jelenin problem, zdušno založili i pronašli odgovarajuću bolnicu i lekara. Kada su Simićima to javili, za njih je to bio najradosniji trenutak u životu punom muka i neizvesnosti.

- Oliver je poreklom Nemac, a Radica Vranjanka. Ovi divni i plemeniti ljudi su se svojski potrudili da pomognu mojoj nesrećnoj devojčici. Sa Jelenom ću prvo stići u Beograd, odakle ćemo uhvatiti let za Minhen. Tu će nas dočekati porodica Mehnert i smestiti u svoj dom. Eto, tako se poklopilo. Valjda je tako Bog hteo... - govori hrabra majka Danijela.

Zahvaljujući dobročiniteljima iz Vranja i Srbije, za Jelenu Simić je u kratkom roku sakupljena suma od 3.000 evra. Dodatnih 500 evra dobrotvora iz Nemačke, biće joj dovoljno da krene sa lečenjem, koje je koliko do juče bilo nestvarno i nemoguća misija.

Samo da sestri bude bolje

Na put u Minhen, Jelenu će ispratiti godinu dana starija sestra Natalija (17), deda Stojan i bratić Strahinja (8).
- Kažem Strahinji: "Sine nedostajaćeš mi mnogo dok smo u Minhenu. Ne znam koliko ćemo se tamo zadržati, a on: "Izdržaću sve, samo da Jeci bude bolje". Svi proživljavamo Jelenine nedaće i muke. Nadamo se da dolazi kraj svemu tome i da je pred njom, a i nama, novi život - ističe Danijela, koja je dok je bila sa Jelenom na klinici u Beogradu izgubila posao u firmi za obezbeđenje i održavanje AD Pelus.
U više navrata su joj produžavali ugovor, a onda kada joj je bilo najteže, uručili otkaz.

Gradske vlasti Vranja i prateće službe, za sad su im izašli u susret sa jednokratnom pomoći, ali su obećali da će kada bude operacija, pomoći ponovo značajnijom sumom. Ipak, Simići sve svoje nade i dalje polažu u ljude plemenitog srca u zemlji i inostranstvu. Inače, ova četvoročlana porodica živi samo od 10.000 dinara dečjeg dodatka i pomoći koju im pruža deda Stojan, penzioner.

A, samo za Jeleninu mesečnu dozu lekova, potrebno im je oko 200 evra. Iako ova mila devojka trpi velike bolove i stalno je na infuziji, ne skida osmeh sa lica, dok joj se u očima vidi pritajena tuga. Kada dobije napad bolova, krije se u sobi i trpi, da majka, sestra i brat to ne bi primetili, jer se mnogo brinu za svaku promenu njenog stanja. Prošle godine je u Beogradu imala operaciju, koja nije dala nikakav pomak ili boljitak.

- Moju porodicu sustigla je ona narodna, da jedna nesreća nikada ne dolazi sama. Sa troje maloletne dece, nažalost, godinama sam trpela nasilje od muža. Uspela sam da se otrgnem iz tog pakla i razvedem, pa sam ostala bez krova nad glavom i izgubila alimentaciju. Potom sam, u potrazi za mirnim životom, napustila Rogaticu u Bosni i sa decom se vratila u kuću mojih roditelja u Vranje.

- U Rogatici sam radila u nekoj fabrici, gde sam po osam sati vukla daske, koje su se rezale na veliku pilu. To nije bio posao ni za muškarca, a kamoli za ženu, ali morala sam da izdržavam decu. Od supruga nije bilo nikakve vajde. Molim se samo Bogu i ljudima dobre volje da pomognu mojoj Jeleni, a sve ostalo manje je važno - navodi Danijela.

Odlazimo uvereni da će mala Jelena najzad krenuti putem izlečenja, da će svi dobri ljudi pomoći koliko su u mogućnosti i da će ova devojčica, posle dve pune godine nesnosne patnje i boli, osetiti radost mladosti.