Ove životinje umeju da govore
1. Naučnici su upravo uspeli da dešifruju govor titi majmuna, upoređujući komunikaciju ovih malih primata sa ljudima. Detaljna studija napominje da zov za uzbunu može da precizira o kojoj vrsti predatora je reč, da li je u pitanju soko ili oncila. Različitim vrstama krikova oni upozoravaju svoje ostale srodnike i gde se grabljivica nalazi, u letu ili vreba na tlu.
2. Delfini se međusobno dozivaju po imenu. Oni sebi daju imena u vidu jedinstvenih zviždanja, koje sa sobom nose i druge karakteristike kao što su pol, starost, želju za parenjem i zdravstveno stanje. Kada su usamljeni oni emituju svoja imena kako bi ih drugi delfini čuli. Takođe, naučnici ističu da kada delfini žele da se ponovo ujedine sa drugom jedinkom, oni proizvode, odnosno kopiraju njen lični “zvižduk”.
3. Slobodne gorile u divljini imaju vrlo precizne načine komunikacije u vidu zova, gestova, pljeskanja šakama, kao i druge načine. Takođe, gorile mogu biti obučene da komuniciraju sa ljudima koji koriste znakovni jezik.
4. Istraživači su otkrili da svi prerijski psi imaju jedinstvene glasove. Razlike u glasovima ovih glodara nalik su razlikama ljudskih glasova. Nekima su glasovi piskavi, dok drugima duboki. Pojedini glasovi su jasni, dok su drugima škriputavi. Svaki zov ima jedinstveni vokalni pečat životinje.
5. Košik, mužijak azijskog slona može da imitira ljudski govor, i to na korejskom, tvrdi profesor Fič sa Univerziteta u Beču. Fič tvrdi da vokabular slona za sada se sastoji od pet reči koje može da reprodukuje: zdravo, sedi, ne, lezi i dobro. Neke od tih reči slon je naučio kao komande ili ih je dobijao kao potvrdne informacije.
6. Komunikacija šimpanzi obuhvata kombinaciju vokalizacija, strastvenih gestova, pa čak i znakovni jezik, koje koriste kako bi jedni drugima preneli informacije. Posmatrajući šimpanze kako se igraju, naučnici su došli do zaključka da postoje brojna preklapanja u gestovima ljudi i šimpanzi. One u igri takođe koriste udaranje, golicanje, gurkanje.
7. Papagaji ne samo da mogu nepromišljeno da oponašaju, već mogu i da nauče ljudski jezik tako da razumeju značenje određenih reči, sugerišu naučnici. Takođe, oni ističu da obučeni papagaji mogu vlasnicima da sugerišu koja ima je hrana omiljena, a koja im se ne sviđa.
8. Orangutani imaju kompleksan govor tela. Naučnici smatraju da oni zasigurno mogu da reprodukuju telesne signale i razumeju suštinu pantomime. Ipak je njihov opseg komunikacije mnogo širi nego što se prvenstveno mislilo.
9. Istraživači još uvek nisu u potpunosti dešifrovali zov i “pesme” kitova, ali sigurni su u to da je njihova komunikacija prožeta detaljima. Poznato je da kitovi imaju različite vokalizacije za parenje, ishranu i druge aktivnosti. Posmatrajući grbave kitove, naučnici sa Univerziteta Sent Endruz došli su do zaključka da oni uče svoje čuvene pesme jedni od drugih, odnosno sa kolena na koleno.
10. Bonobo majmuni često glasno pokazuju šta misle o svojoj hrani, a ti zvuci podsećaju na ljudske zvukove “njam” i “aaaa”. Prilikom istraživanja jedinkama ove ugrožene vrste davane su različite namirnice. Majmuni su za smokve i suvo grožće neprestavno izgovarali “njam”, dok su za paprike verbalno negodovali.