Za rat krivi i Beč i Beograd

Dr Volfgang Rorbah, austrijski istoričar i slavista

Ko je kriv za Veliki rat?
- Moramo razlikovati ko je počeo rat, a ko je kriv. U situaciji kada se svađaju ljudi ne postoji da je jedna strana nevina, a druga isključivo kriva, i to važi za sve ratove.
Uzroci sukoba između Austrijanaca i Srba, koji nisu večito bili u ratu, mogu se naći u nacionalizmu i imperijalizmu. I jedni i drugi su želeli da se šire. Austrijanci su Berlinskim kongresom dobili BiH, koja je samo formalno ostala otomanska teritorija, i otkupili je što je bila uvreda za slovensko stanovništvo. To je vodilo stvaranju Mlade Bosne i u Srbiji grupe Crna ruka, sa snovima o Velikoj Srbiji, koja se morala stvarati oružjem.

Da li je Prvi svetski rat mogao izbiti ranije?

- Da, već 1908. Evropa je bila pravo bure baruta. U toj situaciji Apis Dimitrijević video je svoju šansu. On je, kako pokazuju dokumenta u arhivama u Beču i Beogradu, najpre, krajem 19. veka, pokušao atentat na kralja Milana, a zatim je 1911. pokušao da ubije i austrougarskog ambasadora u Crnoj Gori. Tada je načelnik vojske austrougarske monarhije Konrad fon Hecendorf zatražio preventivni rat protiv Srbije, ali se car Franjo Josif usprotivio, jer je znao da će u sukob uvući saveznike. Do daljeg zaoštravanja odnosa Beča i Beograda došlo je zbog Mađara 1913, koji su negodovali zbog izvoza svinja iz Srbije u monarhiju. Posle toga posao je odradila tajna služba koja je austrougarskog monarha, koji je bio u dubokoj starosti, lažima privolela na rat sa Srbijom. Zahvaljujući pukovniku Alfredu Redlu, koji je sve planove odao Rusima, austrougarska vojska, koja je bila daleko brojnija od srpske, nailazila je na neočekivani otpor i blokade.

Pašić upozoravao na atentat

Da li je bilo upozorenja iz Beograda u vezi sa Sarajevskim atentatom?
- U arhivima postoji pismo Nikole Pašića koji je pokušao da upozori austrougarsku upravu da se sprema atentat. On je želeo da spase Srbiju velikog sukoba, ali Beč nije obratio pažnju na njegovu tajnu i nejasnu poruku. Pašić je pokušao i da zatvori granice prema Bosni, ali je bilo kasno, jer je grupa koja je planirala atentat već ušla u tu zemlju.

Da li je Austrougarska bila svesna da će uslediti veliki rat?
- Nije računala da će u sukob ući London. Rat je postao svetski pošto su Francuska i Engleska imale kolonije van starog kontinenta. Reakcija Beča nije bila dobra i nosila je sa sobom veliki deo odgovornosti. Ultimatum poslat Beogradu bilo je nemoguće prihvatiti. Prvi svetski rat ujedno je bio smrt panslavizma.

Gavrila Principa danas neki žele da prikažu kao teroristu, kako Vi na to gledate?
- Danas bi rekli da je on bio državni terorista. Istoričari sa obe strane zaključili su da ga je Apis zaveo. Apis je tražio mlade, koji su željni da se dokazuju, a Princip je sanjao da učini nešto veliko. Princip i njegovi prijatelji bili su fanatici, a u to doba je to bilo "moderno". Međutim, krivac je onaj koji je stajao iza njih, a to je Apis.

Kako gledate na inicijative da se u Sarajevu podigne spomenik ubijenom austro-ugarskom prestolonasledniku?
- U Sarajevu treba napraviti spomenik sa porukom da se političke vizije u modernoj Evropi nikada više ne rešavaju ratom, a ne da bi se neko veličao ili okrivio. Sama 100. godišnjica od izbijanja Velikog rata trebalo bi da ima za cilj praštanje i razumevanje prošlosti.