Pupin nikad nije posetio zavičaj

Selo je smešteno u podnožju planinskog venca Jablanice, a prve kuće nalaze se na nadmorskoj visini od 850 metara. Ulice strme, asfaltirane, sa trotoarima. Kuća do kuće, zbijene još iz doba Turaka. Građene od kamena i drveta. U centru mali trg, pijaca, nekoliko kafića, restorana i hotela. Odmah iznad centra, na početku sokaka popločanog kamenom stoji tabla na kojoj piše: "Dobro došli. Ovde je Pupinova kuća."

Gradonačelnik Vevčana Cvetomir Ugrinovski najavljuje da će centar Vevčana uskoro krasiti bista velikog naučnika - poklon iz Srbije. Postament je već postavljen, čeka se samo bista. Novinar, publicista i hroničar sela Mišo Kitanovski objašnjava povezanost predaka Mihajla Pupina sa Vevčanima, gde i danas dvadesetak porodica nosi prezime Pupin(ovski).

- Pupinovi preci potiču iz regiona Korče, koji se danas nalazi u Albaniji. Ovaj region je pre 300 godina bio poznat kao oblast Moskopolja u kojoj živelo vlaško i makedonsko stanovništvo, a Moskopolj je bio glavni grad. Ovaj region se nalazi blizu današnje granice sa Makedonijom, na južnoj obali Ohridskog jezera, na prostoru između Podgradeca, Korče i Prespe. Najstariji podatak o prezimenu Pupin pominje se u popisnom tefteru Otomanske imperije iz 1568/69. godine vezanom za sada nepostojeće planinsko selo Skočena, koje je pripadalo nahiji Prespa, sandžaku Gorica, odnosno današnjoj Korči. U tom dokumentu, kao prvo ime iz sela Skočena navedeno je Pupin Nikola (Bobija) - objašnjava Mišo Kitanovski.

Poklon velikanu Konak ima veliki hol, malu recepcija, odakle drvene stepenice vode na sprat. Odmah do ulaza je spomen-soba Mihajlu Pupinu. Zbog nižeg nadvratka, prilikom ulaska se mora sagnuti. I treba se pokloniti takvoj veličini.

Moskopolj je u 17. veku mahom naseljen vlaškim življem, u nekoj kavgi ubili su Vasila Pupu Kozu, čija se udovica Pupa s četiri sina (Đorđi, Nikola, Konstantin i Stojan) i stokom (500 ovaca i 100 koza) ubrzo iselila u selo Vevčane.

- Kad je turska državna vlast počela da slabi, a pogotovo kada je Ali Paša Janinski sa zemljom sravnio Moskopolj 1690. godine, došlo je do velike seobe naroda. U tom talasu izbeglica našli su se i preci Mihajla Pupina - kaže Kitanovski i objašnjava da prezime Pupin potiče od prababe Pupe.

Prema predanjima i pričama starijih Vevčanaca koji su to čuli od svojih predaka, tadašnji muhtar ili poglavar sela, prazan plac u Vevčanima poklonio je Pupinima da izgrade kuću, a na osnovu istraživanja profesora dr Pavla Mitrevskog iz Ohrida, seoski kodžobašija iz Vevčana, Tase Srbakovski je Pupinima ustupio mesto za izgradnju kuće. To mesto se danas zove Pupinov Kamen.

U neposrednoj blizini je Pupinova kuća. Zapravo, to je spomen-obeležje Mihajlu Pupinu. U toj kući izgrađenoj na temeljima stare kuće Pupinovih nekada su živeli Timko Pupin(ovski) i Argil, koji su se odselili u Srbiju, a pravi vlasnik je Stefan Đorđević, odnosno Đorđevski - Pupin, koji i danas živi u Beogradu. On je pod koncesiju na 10 godina kuću dao opštini, a ona ju je nakon renoviranja dala Toniju Kostojčinovskom. U njoj se nalazi konak s tri sobe uređene u nacionalnom stilu, etno restoran i spomen-soba u znak sećanja na korene Pupina.

Kuća je smeštena u Gornjoj mahali, a izgrađena je 1880. godine. Ulazna vrata konaka za putnike namernike i turiste uvek su širom otvorena. Na zidovima Pupinove slike. Tu je i fotografija njegove majke Olimpijade, koja je rođena u Banatu, a sa desne strane ćerke Varvare. Tu su i panoi sa geografskim kartama koji govore o putu njegovih predaka, njegovom rodnom selu Idvor, odlasku u Ameriku, a tu je i zajednička fotografija sa čuvenim Albertom Ajnštajnom.

NAUKA I VERA
- Arsenije, deda Mihajla Pupina, iz Vevčana je otišao u Idvor, gde mu se u braku sa Stanom rodio sin Konstantin, otac čuvenog naučnika Mihajla Pupina. U Vevčanima je ostao Arsenijev brat Mihajlo, pa je tako nastavilo da se razvija porodično stablo Pupina u Vevčanima - kaže Toni Kostojčinovski i dodaje da sve njegove komšije nose prezime Pupin(ovski).

Vernost precima Slavi u domu Pupina u Americi prisustvovala je i Jelena Lozanić, šef Dobrotvorne misije za Srbiju u Prvom svetskom ratu u SAD, koja je napisala da je Pupin konzervativan pravoslavac: "Bio je duboko pobožan. U toj pobožnosti nalazi nešto primitivno. On je religiozan. On veruje u istu veru u koju se verovalo pre nekoliko vekova u njegovoj porodici. Po toj jednostavnosti svog hrišćanstva i po pobožnosti on kod mene oličava svu onu versku vizantijsku epohu", napisala je Jelena Lozanić.

Na jednoj od slika u spomen-sobi Pupina vide se volovi i bivoli kako vuku kola natovarena velikim crkvenim zvonom. To je bio poklon Pupina Ohridu. Naime, kada je 1921. godine Pupin drugi put posetio Kraljevinu SHS, u Ljubljani je preko svog prijatelja dr Nike Župančića naručio da se napravi veliko crkveno zvono teško 2.300 kilograma. Zahvaljujući razgovoru sa svojim prijateljem, tadašnjim episkopom Nikolajem Velimirovićem, Pupin je rešio da zvono pokloni Ohridu. O tome postoji i zapis u listu "Južna zvezda" od 8. avgusta 1923. godine koji je izlazio u Bitolju. Za izradu zvona Pupin je platio 129.000 tadašnjih dinara, a na zvoniku i danas na srpskom jeziku piše: "Mihajlo Pupin, profesor Kolumbijskog univerziteta u Americi. Božanski zvuci raznesite slavu palih junaka i potomstvu pričajte o njihovim velikim delima. Za pale heroje na Kajmakčalanu, 1921. godine."

Te 1921. godine Pupin je poklonio još jedno crkveno zvono selu Bord kod Bitolja, a preko svojih brojnih fondova veliki deo novca je donirao institucijama i pojedincima u Staroj Srbiji, današnjoj Makedoniji.

Do kraja života Pupin je slavio svoju krsnu slavu Veliku Gospojinu, a Pupin je jednom napisao: "Nauka je učvrstila i ojačala moju veru. Ona me je napravila boljim hrišćaninom." Zanimljivo je da žitelji Vevčana koji se prezivaju Pupin(ovski) i danas slave Veliku Gospojinu, dok svi ostali u selu slave seosku slavu Preobraženje.

I još jedan kuriozitet. U inat bivšim vlastima, selo je pre dvadesetak godina proglasilo državu Republiku Vevčani, izdalo je svoje lične karte, pasoše i novčanice - ličnik. Na moneti od pet ličnika, izdatoj 1991. godine, nalazi se lik Mihajla Pupina.
Mihajlo Pupin nikada nije posetio selo Vevčani. U njegovo vreme to je bilo teško putovanje. Njegova loza je ugašena jer ćerka Varvara nije imala dece. Njegovi dalji rođaci i dalje čuvaju uspomenu na lik i delo ovog velikana.