Daglas prvi put među Srbima

Daglas Edvards je kanadski slikar koji je prošle godine krajem leta boravio na tri likovne kolonije u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori

 

Dag je, dakle, pet nedelja uživao u Višegradu, Šćepan polju i Baru zajedno sa Đurom Lubardom, Goraždaninom koji se sa paletom i kičicom skrasio u Hamiltonu i Živkom Cerovićem, novinarom i glumcem amaterom koji je, kaže Dag, najviše "kriv" za njegovu balkansku pustolovinu. Inače, Daglas Edvards je već izlagao sa srpskim umetnicima u Hamiltonu, u aprilu prošle godine. Tamo se i rodila ideja o njegovom odlasku na likovne kolonije.

Prepun divnih utisaka o ljudima i predelima

 

Nije Daglas letos po prvi put bio u Evropi. Završnu godinu studija slikarstva proveo je u Italiji, a 80-ih putovao je i do Dubrovnika koji mu je ostao u sećanju kao prelep

grad. No, priroda i ljudi u Bosni (Republici Srpskoj) i Crnoj Gori nekako su mu baš "legli" i oduševili ga, a i njega su tamo prihvatili kao svoga, pa će ovog leta ponovo na neku od tamošnjih likovnih kolonija. Ne zna još tačno gde, nije to precizirano, jer pozivi stižu sa više strana, a u planu je i izložba sa još dvojicom tamošnjih slikara.

Osetio sam novu energiju, naprosto sam obnovio svoju želju za slikanjem: Dag

 

Sve to treba još da se utanači, međutim, Dag sigurno putuje ovog leta, jer za umetnika "najvažnije je da je prihvaćen, da se njegova umetnost poštuje".

- Zapravo, osetio sam novu energiju, naprosto sam obnovio svoju želju za slikanjem, jednostavno sam ohrabren da nastavim da radim, da slikam. Slikanje je težak rad i ne volite vi to baš uvek, ali kad postignete nešto, znači da napor nije bio uzaludan,

Dušu i oči napojio bojama, mirisima i toplinom prijateljstava koja je sklopio

pokaže se da je to što ste teško radili bilo dobro i da vas je dovelo do uspeha, veli naš sagovornik.

Pitala sam ga zašto se okrenuo slikarstvu i umetnosti kod tolikih drugih profesija u zemlji gde se o umetnosti na stvaralački, inspirativan način ne razmišlja baš mnogo i gde se dometi u toj oblasti uglavnom razračunavaju po tome šta se, koliko i gde zaradilo. Naravno, u materijalnim dobrima i novcu nema ničeg lošeg, ali je trend da je umetnost pod šapom šou-bizisa, a prosečni Kanađanin nezainteresovan za bilo šta van zabave.

- Moja majka je uvek ohrabrivala mene i moju braću da se bavimo umetnošću, jer je i sama umetnik, operska pevačica koja i dalje nastupa, pa je nedavno, za Božić, pevala u jednoj crkvi, što je, zaista, zadivljujuće, jer njoj je 87 godina. Tako sam i ja počeo sa slikarstvom i tek posle sam, u stvari, shvatio, koliko je to težak posao - iskren je naš sagovornik koji bi voleo da i u svojoj domovini oseti isto poštovanje prema umetnosti i umetnicima kakvo je iskusio u Republici Srpskoj i Crnoj Gori.