Nepovratno otapanje glečera, prete nam poplave

Topljenje lednika na antarktickom ostvu Pajn (Pine Island), zapadno od belog kontinenta, iznosi 20 odsto ukupnog gubitka ledene mase na zapadnom delu Antarktika, piše u časopisu "Nejčr klajmit čejndž" međunarodni tim istraživača, na čelu sa Laboratorijom za glaciologiju i geofiziku (LGGE) iz Grenobla.

Taj glečer koji se otapanjem skratio za deset kilometara od 2000. godine, u poslednjih četrdeset godina se skraćuje sve brže. Doprinos glečera podiže nivo okeana i mora tako što se od njih otkidaju ledeni bregovi i drugi ploveći led koji se postepeno otapa.

Međutim, uz zagrevanje, granica između dela glečera na kontinentu i na moru, povlači se ka unutrašnjosti, te raste slobodna masa leda koji pluta na moru i doprinosi porastu nivoa okeana.

Nastojeći da predvide evoluciju tog glečera u narednim decenijama, istraživači su zaključili da je njegovo skraćivanje "nepovratno" i da u narednih 50 godina može dostići četrdeset kilometara, piše u članku.

Zato bi doprinos tog glečera podizanju nivoa svetskih okeana mogao da se "utrostruči ili upetostruči već u narednih dvadeset godina". Samo po sebi, to u narednih dvadeset godina može da doprinese podizanju nivoa mora u svetu u rasponu između 3,5 i 10 milimetara. Po najnovijem izveštaju klimatskih stručnjaka organizacije Giec, objavljenom septembra, očekuje se ukupno podizanje nivoa svetskih mora do sredine ovog veka između 17 i 38 santimetara.

Proteklih dvadeset godina, Zapad Antarktika znatno doprinosi porastu nivoa mora, za razliku od istočnog dela najjužnijeg kontinenta koji je stabilan - godišnja količina leda koja se tamo izgubi, ekvivalentna je količini snega kojim se "hrane" glečeri, kaže CNRS. Giec je septembra naveo da se rast nivoa mora ubrzao u poslednjih 20
godina.

Otapanje naslaga leda na Grenlandu i Antarktiku će podizanja nivoa svetskih okeana i mora doprineti nešto manje od trećine, a ostalo podizanje nivoa je posledica termičkog širenja okeana zbog zagrevanja klime i topljenja planinskih glečera.