Nek' vam je srećno i dugovečno
U njihovoj mahali, gde je put zemljan, između useka u brdu, a spušta se naniže pod velikim nagibom, ne može se doći od snega koji je napadao i ne pušta, uprkos prosečno visokim temperaturama u Srbiji za ovo doba godine.
Samo da smo zdraviU Novoj Brezovici nema mnogo zadovoljstava za Spasiće. Mukotrpno se radi od jutra do mraka da bi se preživelo. Sirotinja pritisla, ipak, nada u bolje sutra postoji. |
- Hvala tom dobrom čoveku, Bog mu svu sreću ovog sveta dao. Svaki dinar nam je dobrodošao. Niko u kući nema stalno zaposlenje. Živimo od nadničarenja i branja šumskih plodova. Posejemo malo pšenice i kukuruza, ali planina je, pa i to slabo rađa. Očuvali smo svinju, imaćemo mesa za zimu, imamo i brašna, pa se lakše diše - kaže otac Milan.
U Vranju nameravaju da kupe nešto za jelo, ali i da obezbede najmlađem sinu sve što mu je potrebno za duži period.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
- Moramo da idemo do Vranja da uzmemo iglice za Vukašina. On sada prima insulin tri puta dnevno, a bilo je četiri. Kontrolišemo šećer, ali mora da pazi na sve. Ne teramo ga da radi. Njegovo je da uči i hvala Bogu, vrlo dobar je đak. Kupićemo nešto od hrane, on zna šta treba i sme, pa neka malo pojede nešto bolje. Zaslužio je, dobro je dete, da ga čovek uvek poželi. Duša je to mala, napaćena, od četvrte godine je oboleo od dijabetesa, a to ga sputava u mnogo čemu - priča ponosno Milan Spasić. On sa suprugom Violetom je stalno u poslu jer treba brinuti o šestočlanom domaćinstvu. Pored Vukašina imaju i sinove 14-godišnjeg Nikolu i 13-godišnjeg Nenada, učenike osmog i sedmog razreda osnovne škole. Tu je i Milanova majka, starica Rajna (81). Vukašin, dok većina ukućana mora da radi, vreme provodi u školi gde se igra sa drugovima, a kod kuće uči. U slobodno vreme se kliza niz padinu pored kuće.
- Lepo mi je sad na raspustu. Sa braćom se klizam, a napraviće mi otac i drvene sanke, pa će biti milina. Kod nas je prava zima. Kad napada sneg, ne može se izaći iz kuće, pa napravimo prolaze. Put ide naniže sve do doline i reke, idealan je za sankanje i klizanje - kazuje mali Vukašin.
Na rastanku nas pozdravljaju i žele svima srećne praznike.
- Srećno svima! Svi smo u Božjim rukama, neka nas blagoslovi po delima drugo ne tražimo, niti za nas niti za naše dobročinitelje - ističu Spasići.