Aboridžini podložniji virusu gripa

Evropljani imaju najbolje šanse da se odupru, kaže najnovija studija, pre svega jer su izloženi virusima veoma dugo vreme.

- Postoji genetska otpornost, koja se razvila kod zapadnih populacija - kaže Piter Doerti, nobelovac.

Vakcinacija Kako je rekao profesor Piter Doerti, ako ptičji grip počne da predstavlja ozbiljnu pretnju, vlasti treba brzo da reaguju i Aboridžine zaštite vakcinom.

Njegova koleginica sa Melburnskog univerziteta Ketrin Kedžijerska vodila je istraživački tim.

Profesor Doerti kaže da posedovanje genetske otpornosti prema uobičajenim osobinama virusa gripa, može pomoći ljudima određenog porekla da izbegnu ozbiljne zaraze, iako ni oni nemaju u sebi antitela da bi im se organizam borio sa novim virusom kao što je ptičji.

Genetska prednost mahom se vezuje za Evropljane, a slede Azijci i Afrikanci. Najkasnije, grip je stigao do australijskih Aboridžina i domorodaca s Aljaske, pa su oni i u najvećoj opasnosti.

- Eto zašto su domoroci Australije onako teško pogođeni svinjskim gripom 2009. godine - kaže profesor.

Ovaj virus bi mogao, ako doživi još neke promene, daleko brže da se širi među ljudima. Već dosad, on je ubio svakog petog Kineza koji se zarazio od ptica. Ekspert za zarazne bolesti sa Oksforda, Piter Horbi, kaže da se ptičji virus lako može proširiti izvan Kine gde će onda još lakše zahvatati ljude.

- Istočna Kina je sada jedan od najpovezanijih naseljenih centara na svetu. Sedamdeset i pet odsto globalne populacije izvan Kine živi na rastojanju od dva sata od aerodroma povezanih direktnim letovima sa regionima zaraze u toj zemlji. Ograničenja putovanja ili kontrola na granicama neće dugo zadržati pandemiju influence.