Kad ima za lekove i hleb, spaseni smo
- Hvala mnogo toj dobroj ženi izdaleka. Za nas je praznik kad imamo za lekove i hleb. Boleštine nas sustižu. Noge me bole, ruke. Snaga kopni, sve... Ne vidim, pa i jedva razaznajem ljude. Nema boljke koja me nije spopala. A tek Stanislavku...
Samo da ne padnemo u postelju- Mnogo smo se obradovali Gordaninom znaku pažnje. Uh, što se Stanki i Stanislavki jedu smokve, pomorandže i banane! Kad nešto mesecima očima ne vidiš, mora da je slatko i da mami vodu na usta. Praznici su zato, posebno Božić, da ljudi malo bolje pojedu, popiju koji sok. Pogača, česnica, pa kako je nekad bilo. Lomi se, za Boga, za kuću, pa onda od najstarijeg ka najmlađem. Bog nam dao zdravlja i malo hleba, ništa drugo ne tražimo. Nismo krivi što smo živi, u božjim smo rukama, kako on kaže, tako će biti. Zato mu se svakodnevno molimo da nas poštedi velikih muka, da ne zalegnemo u krevete i skapavamo u planini - jada se Tomislav. |
- Njoj je skoro sva kosa opala, ima bolove u glavi, ko zna šta je? Tako već nekoliko godina. Maže neku mast, pije lekove i otaljavamo zajedno bogu dane. Zato ćemo prvo od ovog novca da kupimo lekove, a onda šta ostane da rasporedimo. Da proslavimo skromno praznike jer je to amanet predaka koji niko ne sme da napušta - rekao je Tomislav.
Njega i njegovu porodicu, posetili smo pre božićnih praznika. Tada smo i saznali da je kod njih je trenutno Stanka, starija ćerka, koja se bori sa psihičkim smetnjama. Stalno je po bolnicama u Vranju.
- Sreća, pa ima prijatelje u Vranju, često odlazi. Ima gde da prespava, da je ko odvede do bolnice jer su joj lekovi neophodni. A pije neke jake. Izmučilo nam se dete, bila je i nekoliko puta u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u selu Toponica kod Niša. Kad joj bude bolje puste je, i tako ukrug - navodi Tomislav .
Pešići nemaju nikakvog prihoda, niti pomoći, osim što su dobijali donacije od dobročinitelja iz dijaspore koji su posredstvom "Vesti" saznali za njihove goleme muke.
Zemlju koju poseduju oko kuće je planinska, zarasla u šiblje i potpuno je neobradiva. Nema ni kupaca za nju jer se ovde pored puta kod centralnog sela, imovina prodaje badava. Kuća je gotovo propala. Na nekadašnju omanju štalu bez prozora nakalemljene su dve male prostorije i nikla je kuća od letvi, greda i blata. Unutra su dve sobice, jedna zamandaljena katancem, druga, neravnog zemljanog poda sa dva ležaja i šporetom. Tu su dva kreveta, stolice i okrugli sto - sofra.
Ubrzo nas ispraća čovek, koji sa svojih 58 godina života, deluje kao da ih je nanizao desetak i više na pogrbavljena pleća. Težak život siromaha, koji zbog bolesti ne može da se lati nikakvog posla, makar da bere šumsko voće, pečurke kad ih ima, što im je donosilo neku paru, ostavio je velike tragove na Tomislavljevom licu i telu. Odlazi, zanoseći se u hodu, kao da slabašnim nogama opipava tlo, okreće se, maše rukom, zastaje i viče:
- Hvala svima, dobrotvorki najviše, neka joj mladenac, Isus Hrist naš, podari zdravlja, sreće i blagoslovi sve njene bližnje darovima punim božje ljubavi.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |