Subota 18.01.2014.
11:52
Vesti

Indijanac u Hercegovini

Vođa Petar Mrkonjić tj. budući kralj Petar Karađorđević

Oko 10.000 ustanika, oslonjenih na Crnu Goru i Srbiju, vodilo je gerilsku, četničku borbu. Kraj joj se nije video. Turci su gubili bitku za bitkom, četu za četom. Ustanak je zahvatio i Bosnu, a srpski dobrovoljci su počeli da se okupljaju oko jednog od svojih komandanta Petra Mrkonjića. Iza tog prezimena krio se Petar Karađorđević, budući kralj Srbije. Borcima su se pridruživali i stranci.

Među njima se isticao profesionalni vojnik Henri Ronald Makiver, američki državljanin škotskog porekla, kome je ovo bio 15. rat. Kasnije je postao komandant u srpskoj konjici, a specijalnost su mu bili izviđanja i prepadi. Za njega se pričalo da je na ratištu kao "Indijanac koji ratuje kao četnik".

Hercegovački ustanak odavno nije bio mesni događaj, kako je u to Beč pokušao da ubedi kneza Milana. Evropa je morala da se umeša. Isprva je izgledalo da evropske diplomate rade samo na primirju, ali se već krajem 1875. progovorilo o zaštiti hrišćana i o potrebi reformi u Bosni i Hercegovini. Ustanici su početkom naredne godine zatražili ako ne već samostalnost, a onda međunarodnu upravu nad svojim područjima. Ali, ovo pitanje nije rešeno.

Vojni savez Srbije sa Crnom Gorom je propao, jer Crnogorci još nisu bili spremni za rat protiv Turaka, a slično su se završili i pregovori sa Grčkom. Tajni srpski izaslanik Milutin Garašanin je svojoj vladi poslao izveštaj u kome je grčka vlada poručila - neka Srbija najpre odmeri tursku snagu na sebi. Samo ako bude mogla da je oslabi, Grčka će joj se pridružiti. Garašanin je preneo i to da grčki narod ne veruje srpskom, kao i da misli da ih je Srbija ostavila na cedilu za vreme ustanka na Kritu. Osim toga, oni su verovali da je Srbija oruđe panslavizma, na čijem je čelu Rusija, i da će biti samo upotrebljena da se podjarmi Grčka

2024 © - Vesti online