Pronađen Lotikin klavir

Nikola se iznenadio kada je na klaviru pročitao natpis da je napravljen 1898. godine u Nemačkoj i da je prilično očuvan.

- Zainteresovalo me je to ko je bio vlasnik jednog od retkih klavira u Višegradu. Saznao sam da je na njemu svirala Loti Celermajer, poznati lik Lotike iz romana hronike Ive Andrića "Na Drini ćuprija - rekao je Đukanović.
 

Breze na grobu Eframov je zaveštao Višegrađanima da mu na grobu posade dve breze koje će podsećati na ruske stepe. Želja mu je ispunjena pa se sad nad njegovim spomenikom u groblju Crnča vijore dve breze - priča Božidar Polić.

Jedina Jevrejka koja živi od pre Drugog svetskog rata u Višegradu Bukica Romano kaže da se udala za muža Avrama 1946. godine i došla u grad na obalama Drine i Rzava. Njoj je poznato da je klavir pripadao Lotiki a onda njenim nećakinjama Heleni i Ini.

- Helena je stanovala tada u podrumu Lotikinog hotela koji je bio oštećen u ratu. Poznata krojačica Bajla, i ostali preživeli Jevreji i ja smo subotom, na naš praznik, odlazili u podrum Celermajerovog hotela gde nam je Helena svirala kompozicije Baha, Betovena i Lista - priča Bukica.
 

Bukica se seća da je Helena nudila opštini da proda ostatke hotela ali u to vreme je vlast proglasila nacionalizaciju pa joj je od imovine ostao samo klavir.
- Ne znajući šta će s njim Helena ga je poklonila višegradskom kulturno-umetničkom društvu - objašnjava Bukica.

Kulurno-umetničko društvo radilo je pri Domu kulture koji je otvoren 1953. godine. Godinu dana kasnije u višegradsku gimnaziju je stigao iz Užica profesor geografije Božidar Polić.

- Na tom klaviru je tada svirao ruski emigrant Aleksej Eframov koji je vodio i lokalni hor.
Direktor Doma kulture Nikola Đukanović klavir je postavio u holu ovog zdanja. Na njemu je i natpis kome je pripadao i to je još jedna zanimljivost za brojne turiste koji dolaze u ovaj grad.

Cvetni ćira Dom kulture u Višegradu osnovan je 1956. godine. U njemu je 1006. otvorena i gradska galerija sa postavkom umetničkih slika, skulptura i fotografija. Ispred Doma kulture zauvek je parkirana i lokomotiva legendarnog "ćire" u kojoj danas raste cveće.