Subota 04.01.2014.
12:01
Lj. Ivanović - Vesti

Za jedno poglavlje 12 milijardi evra

Tanja Miščević, glavni pregovarač Srbije
 


- Po našim proračunima 11,6 milijardi evra košta usklađivanje standarda u ovoj oblasti. Tu su kolektori otpadnih voda, filteri na termoelektranama ili prelazak na novi sistem... Sve to puno košta. Važno je da tu ne morate u potpunosti da se uskladite sve do momenta ulaska u EU - kazala je Miščevićeva.

Lista zadataka

Birokrate iz Brisela često ističu da Srbija ne pregovara sa EU, već ima preciznu listu uslova koje mora da prihvati, a mogućnost odstupanja je samo u roku do kojeg se određena odredba mora primeniti. Država kandidat je obavezna da do trenutka stupanja u članstvo usvoji i primeni pravne tekovine EU u celini. Međutim, ako to ne može da uradi iz opravdanih razloga, moguće je da se za ta poglavlja uspostave prelazni periodi. Prelazni period je vremenski i sadržajno ograničen, njime ne sme da se narušava sloboda tržišne konkurencije Zajednice ili da utiče na unutrašnje tržište Zajednice.

Srbija ulazi u pregovore o članstvu u EU 21. januara, i to po metodi "gutanja najvećih žaba" odnosno otvaranja najtežih poglavlja 23 i 24, posvećenih pravosuđu, osnovnim pravima, pravdi, slobodi i bezbednosti.


Vlada i glavni pregovarač Tanja Miščević lestvicu su podigli visoko. Srbija želi da izjednači rekord Slovačke koja je za pet godina uspela da završi pregovore.


- Za četiri godine možemo tehnički da završimo pregovore, a zatim ostaju dve godine za ratifikaciju sporazuma, kako kod nas, tako i u 28 država članica - rekla je Miščevićeva.


Ona je istakla da nijedno poglavlje neće biti politički tako delikatno kao što su poglavlja 23, 24 i 35, vladavina prava i normalizacija odnosa sa Prištinom, i dodala da "za sada niko ne zna" šta će konkretno sadržati poglavlje 35.


- Da li će tehnički sastanci radnih grupa nastaviti da se održavaju, da li će biti razgovora na visokom političkom nivou u okviru pregovora o poglavlju 35, to za sada niko ne zna - navela je šefica pregovaračkog tima Srbije.

I Maroko hteo u EU

Slovačka je, uz Estoniju, zemlja koja je najbrže pregovarala o članstvu u EU. Najduže su se patili Bugari i Rumuni, punih 12, a Hrvatska ravno deceniju. Zahtev za prijem je 1987. podneo i Maroko, ali je aplikacija odbijena od Evropskog saveta. Iste godine Turska je počela da pregovara, ali taj proces još traje. Malo je poznato da je Britanija pokušala da postane članica 1961, ali je nekoliko država tada uložilo veto. Istina, veto su ulagali i Britanci, i to Ircima i Dancima 1961. Velika Britanija postala je članica tek 1973, a među odbijenima bila je i Španija 1962.

Izvesno je, međutim, da će se "kosovsko pitanje" vući kroz više poglavlja, a ono pod brojem 35 samo je kruna kojom se konstatuje da su odnosi Beograda i Prištine "normalizovani". Na primer, Kosovo će biti deo poglavlja 1 koje se bavi slobodom kretanja roba, zatim poglavlja 4 o slobodi kretanja kapitala. Biće Kosova i u poglavlju 9 koje se bavi finansijskim uslugama, a tu su i penzioni fondovi i prava koje su građani Srbije ostvarivali u kosovskim firmama, ili Albanci u srpskim preduzećima koja su nekada poslovala na Kosovu. Istina, mnoga rešenja su već sadržana u tehničkom sporazumu kojim je već definisana naplata dažbina, odnosno carinski pečat Kosova, ali energetika i dalje "visi", a ona je u poglavlju 15. U jednom trenutku biće postavljeno pitanje sukcesije, odnosno imovine Srbije na Kosovu.


U 2014. godini Srbiju, objasnila je Miščević, u pregovorima očekuje oko 50 skrininga, odnosno analitičkih pregleda usklađenosti sa pravnim tekovinama EU, a u svakom od poglavlja potom slede izveštaji Evropske komisije o skriningu u kojima će biti definisana merila za otvaranje poglavlja.


- Mehanizam kontrole ne prestaje. I dalje će svake godine Evropska komisija u oktobru predstavljati izveštaj o napretku - rekla je Miščevićeva.

2021 © - Vesti online