U Hrvatskoj cveta špijuniranje
- Najviše se kupuju uređaju za audio i vizuelnu komunikaciju, dakle mali diktafoni koji je moguće staviti u određeni prostor i snimati komunikaciju, kao i neke skrivene kamere u olovci, u knjigama. To su uređaji koji su diskretni i daju dosta dobar snimak - rekao je za RTL televiziju Vedran Vranić, vlasnik jedne prodavnice takve opreme.
Ipak, postoje oni koji se boje da se igraju sa zakonom, pa se za svoje probleme obraćaju privatnim detektivima. Koliko je taj posao u Hrvatskoj opasan?
- Nije opasan, ali postoje rizici. Kao i kod advokata, klijent je naš najveći neprijatelj. Ponekad se klijent zanese i dovede nas u tešku situaciju. Takođe, ako je predmet istrage neko povezan s kriminalom, onda je posao opasan - otkriva privatni detektiv Njegoslav Blažek.
PrerušavanjeČesto će na pomen skrivenih kamera i sličnih uređaja, ili špijuniranja uopšte, mnogi da se sete prerušavanja filmskih junaka u rešavanju teških slučajeva. Koliko se detektivi u stvarnom životu prerušavaju? - Ne prerušavam se u smislu da postanem odžačar, naravno, ali tu je taj oblik nenametljivog prerušavanja - kaže Blažek. |
Do ideja za rešenje nekih slučajeva detektivi dolaze i podstaknuti nekim filmskim scenama.
- Kad je kod filmova riječ, onda ima jedan štos... Istraživao sam jednu iznudu, jednu ženu je ucenjivao ljubavnik, ali je povremeno dobijala i batine i nije više to mogla da trpi. Onda smo tog nasilnika prevarili pomoću dva diktafona - on je pronašao prvi diktafon, pa je prebio ženu i svašta je govorio, a sve je to drugi diktafon snimio - opisuje Blažek.
A ima tu i poprilično bizarnih zahteva, upućenih, očito, na pogrešnu adresu.
- Jednom davno nam je došao student da mu ošišamo djvojku koja ga je prevarila s njegovim prijateljem. Njegova je sreća da je naišao na nas, mi smo ga posle jednog očinskog razgovora upozorili o čemu se radi i da je to krivično delo. Ona je bila manekenka, ona je i danas manekenka i ima dugu kosu - kaže detektiv.